Nobelova nagrada za rasturanje Srbije

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 10.oktobra – Martiju Ahtisariju treba dati Nobelovu nagradu za podsticanje separatizma, rekao je danas Andrej Klimov, zamenik predsednika Komiteta za međunarodne odnose Državne dume Rusije komentarišući dodeljivanje Nobelove nagrade za mir finskom političaru. „Ako je i zaslužio nagradu, onda je to za podstrekavanje rata i podsticanje separatizma”, smatra Klimov i dodaje da u svetskoj javnosti ne postoji jedinstveno mišljenje o zakonitosti plana kojim je Ahtisari hteo da reši probleme na Balkanu.

Leonid Slucki, prvi zamenik predsednika Komiteta za međunarodne odnose ruske dume, smatra da je dodeljivanje Nobelove nagrade za mirotvoračku delatnost bivšem predsedniku Finske korak ka opravdanju Zapada za njegovo priznanje nezavisnosti srpske pokrajine. Slucki podseća i da je Ahtisarijev plan „na osnovu koga je proglašena nezavisnost Kosova „otvorio Pandorinu kutiju, narušen je redosled stvari, nastupila je „parada suvereniteta” i događaji na južnom Kavkazu. Nezavisnost Abhazije i Južne Osetije je samo posledica tih procesa”. „Generalna skupština OUN je ove nedelje odobrila rezoluciju koja omogućava Srbiji da se obrati Haškom sudu”, rekao je Slucki dodavši da je u takvoj situaciji odluka SAD i evropskih država da se Nobelova nagrada dodeli Ahtisariju „logičan gest”, ali to u ruskom parlamentu „ne može da ne izazove nedoumicu”.

„Nobelov komitet dao je nagradu političaru koji je pogazio međunarodno pravo i odluke Saveta bezbednosti OUN”, smatra Dmitrij Rogozin, politički predstavnik Rusije u NATO-u. „Nikako mi ne ide u glavu za šta je Ahtisari dobio nagradu”, kaže Rogozin.

Ruski političar podseća da je Ahtisari od početka bio međunarodni posrednik čija se misija završila „streljanjem Jugoslavije 1999. godine”. A onda je, prema njegovim rečima, „stvaralaštvo gospodina Ahtisarija počelo da se prostire i na status Kosova. I sve što je uradio taj finski državni službenik – to je faktički potpuna erozija Rezolucije Saveta bezbednosti OUN 1244 i stvaranje paralelnog plana koji je odbacio Savet bezbednosti, ali koji su tačno izvršavali Amerikanci i neki njihovi evropski saveznici”.

Konačno je, zaključio je on, došlo do toga da su „bivši ekstremisti, teroristi i narkotrgovci osvojili vlast u vladi Kosova i početkom ove godine proglasili sopstvenu nezavisnost”.

Dodela Nobelove nagrade za mir bivšem predsedniku Finske „izazvaće mučan utisak” kod onih koji nisu podržali njegove metode rešavanja kosovskog konflikta, smatra Mihail Margelov, predsednik Komiteta za međunarodne odnose Saveta Federacije

„Da nije bilo zadatka OUN u vezi sa Kosovom, koji Ahtisari, ma šta govorili, nije ispunio, dodela te nagrade ne bi izazivala nedoumice, ali one postoje kod svih koji ne smatraju jednostranu nezavisnost Kosova zakonitom”, rekao je Margelov.

Nabrajajući ranije Ahtisarijeve zasluge, Margelov naglašava da je on imao samo jedan neuspeh, „ali taj neuspeh je rezultirao ni manje ni više nego podelom Srbije”.

Jelena Guskova, rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za Slovenske studije Ruske akademije nauka, smatra da izbor koji je napravio Nobelov komitet ne služi na čast Komitetu, zato što je Ahtisari „veoma odiozna figura u čitavoj balkanskoj krizi”.

„On je čovek dvojnih standarda u čijim su se govorima vrlo često čuli antisrpski tonovi, čovek koji je navodno težio miru, a naterao Srbiju da prihvati rešenje koje joj nije odgovaralo”, zaključila je Guskova.

„Nobelov komitet pokušava da legitimizuje političku aktivnost zemalja OUN na Kosovu i na Balkanu. Naravno, ta nagrada je uvek bila politizovana, ali ranije su dominirale druge ideje i vrednosti”, tvrdi Boris Kagarlicki, direktor Instituta za probleme globalizacije.

General-pukovnik Leonid Ivašov, predsednik Akademije za geopolitičke probleme, smatra da je dodela nagrade Ahtisariju politička plata za njegov rad na rasturanju Jugoslavije i otcepljenju Kosova od Srbije.

„Teško je naći nedostojniju kandidaturu od Ahtisarija. Njegov ulog u rat, u rušenje država, posebno na Balkanu, daleko je značajniji od njegovih napora za mir, koji nije uspeo da obezbedi”, rekao je Ivašov.

General-pukovnik je podsetio da je i sam učestvovao u radu raznih delegacija i međunarodnih komisija u čijem sastavu je bio i bivši finski predsednik.

„Taj političar je radio na američkoj i NATO strani i činio sve da uništi Jugoslaviju i odvoji Kosovo od Srbije”, kaže Ivašov.

Malo je medija u Rusiji koji danas nisu prokomentarisali dodelu Nobelove nagrade za mir. Tako internet izdanje „Rusije” naziva Ahtisarija čovekom „koji je oteo Kosovo od Srbije”, a „Pravda” podseća na nedavno glasanje u Ujedinjenim nacijama kojim se Srbiji omogućava da se obrati Haškom sudu. To je Zapad doživeo kao težak udarac, pa je dodela Nobelove nagrade „bolesna reakcija” na tu odluku. „Najpre su, pod uticajem SAD, Crna Gora i Makedonija priznale nezavisnost Kosova i na taj način izdale bratski srpski narod i stavili pod znak pitanja sopstveni opstanak kome prete ti isti Albanci. A onda je objavljeno da je Nobelov komitet dodelio nagradu za mir Martiju Ahtisariju zahvaljujući čijem planu je Zapad otrgao Kosovo od Srbije”, kaže se u tekstu.

„Argumenti i fakti” takođe povezuju dodeljivanje nagrade sa glasanjem u UN i zaključuju da je „odluka norveškog Nobelovog komiteta za mnoge prosto skandalozna”.