Рачуни из Њујорка

То што су владе Црне Горе и Македоније признале независност Косова, према неподељеном мишљењу власти и опозиције у Србији, учиниле су под притиском. Да ли су своју координисану акцију Подгорица и Скопље случајно спровеле само 24 сата пошто је Београд издејствовао у Уједињеним нацијама да се Међународни суд правде изјасни о легалности отцепљења јужне српске покрајине, званичници Србије нису јуче коментарисали. Чињеница је, међутим, да је дипломатска победа коју је Београд постигао у среду, добивши подршку за Резолуцију на основу које ће МСП морати да каже шта мисли о независности Косова, већ у четвртак пала у засенак потеза две суседне земље.

Шеф македонске дипломатије Антонио Милошоски рекао је касно прексиноћ да одлука о признавању Косова није повезана са гласањем у Генералној скупштини УН о српској иницијативи и да је Македонија била уздржана на гласању да не би нарушила могућности Србије да добије позитиван исход по својој иницијативи. Анка Војводић, амбасадор Црне Горе у Београду, којој је прексиноћ уручена протестна нота Београда и отказано гостопримство, јуче је, на питање Б92 о мотивима Подгорице да дан након српског успеха у Њујорку призна Косово, рекла да није било „посебне намере”. Истичући да је Црна Гора гласала за захтев Србије на Генералној скупштини УН, она је навела да је у четвртак била „прва редовна седница Владе Црне Горе на коју је стављено на дневни ред оно што је пре седам дана речено” (на седници црногорског парламента, који је прошле недеље донео Резолуцију о евроатлантским интеграцијама, у оквиру чега је расправљано и о признавању Косова).

Синхронизација потеза

Ипак, црногорски парламентарци, према речима посланика опозиционе Српске листе Горана Даниловића, нису то очекивали тако брзо. Они су, наиме, како је објаснио, у току седнице Скупштине чули за могућност да би њихова влада могла да донесе одлуку о признању Косова, пошто је та тачка увршћена у дневни ред владе по хитној процедури, после чега су покушали (безуспешно) да одврате премијера Мила Ђукановића од таквог потеза.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да је реч о синхронизованим потезима којима се одговара на успех Србије у УН.

„Мислим да је то део политичко-дипломатског рата који се води око статуса Косова и својеврсна ’одмазда’ Запада због успеха српске иницијативе пред Генералном скупштином УН. Врло реално се могло претпоставити да ће Македонија и Црна Гора, које су под директним утицајем западних земаља, учинити то што су учиниле. Уосталом, те две државе имају свој курс и своју перцепцију и интерпретацију државног и националног интереса. Будући да се он поклапа са евроатлантским интеграцијама обе те државе, било је логично да ће оне прихватити политику коју Запад, пре свега САД и водеће земље ЕУ, имају према КиМ”, каже Станковић, додајући да се ништа неочекивано није догодило.

Истог дана, у четвртак, европски комесар за проширење Оли Рен боравио је на Косову и Метохији, „донео” готово 123 милиона евра помоћи ЕУ и поручио да ће ЕУ и Европска комисија бити „косовски партнери”. У четвртак је објављено и да су Мађарска и Летонија признале пасоше Косова, чиме је број земаља које су признале косовске путне исправе порастао изнад 50.

„Управо се одиграла једна значајна епизода у том дипломатско-политичком рату око статуса Косова. На једној страни је Србија у УН добила значајну потврду да је њена иницијатива политички легитимна, док је, с друге стране, на неком нивоу реалполитике, Запад послао недвосмислену поруку, слабећи српску позицију у политичко-дипломатском смислу признањима која су дошла из региона и подршком коју је Оли Рен у име ЕУ исказао Косову, као и ’успутним детаљима’ као што су признавања пасоша Косова. Дакле, ово је епизода која поново недвосмислено шаље поруку о политици Запада према Косову и односу према Србији када је реч о том питању”, истиче Станковић.

Томе у прилог можда би се могле нагласити и похвале Црној Гори и Македонији за признање Косова, које су стигле од САД и Велике Британије, или оцена немачког амбасадора у Београду Волфрама Маса, који је јуче изјавио (пре него што је отказано гостопримство и македонском амбасадору), како преноси Фонет, да је понашање Србије према Црној Гори поводом признавања независности Косова „несхватљиво” и нагласио да те две земље представљају значајан фактор у стабилизацији региона.

Кога тужити

Како ће Запад тек реаговати уколико Београд тужи Црну Гору, рецимо, што је као једну од могућих мера наговестио амбасадор Србије у Подгорици Зоран Лутовац. Да ли ће такав потез српска влада и предузети, како би се он одразио на процес доношења одлуке Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова, какве ће још потезе предузимати према другим земљама које, евентуално, у међувремену признају Косово, покушали смо да сазнамо у Министарству спољних послова, али јуче од њих нисмо могли да добијемо одговоре на ова питања.

Професор Правног факултета у Београду Милан Пауновић, стручњак за међународно јавно право, сматра да су признања ове две земље директна последица пута коју је изабрало Министарство спољних послова – да се обрати Међународном суду правде за саветодавно мишљење, а не да поднесе тужбе против земаља које су признале Косово.

„Није реаговано када су Косово признавале САД и остале земље, када је то имало смисла. Сада, није у реду да се све оштрице усмере ка Црној Гори, а да то није учињено на време, када су могле да се туже земље које су прве признале Косово”, сматра Пауновић, који последња признања Косова посматра као одговор на дипломатски успех Србије у УН, односно, као последицу повећаног притиска на земље које нису признале Косово, да то ураде што пре.

Министар спољних послова Вук Јеремић прексиноћ је објаснио зашто наша влада није посегнула и за таквим мерама. Како је рекао за РТС, Влада Србије је одлучила да затражи мишљење суда, а не да поднесе тужбу, како не би угрозила друге стратешке циљеве, пре свега процес европских интеграција. Он је навео да захтев за мишљење од Међународног суда правде има са правног аспекта исту тежину као и тужба, а мање политичке реперкусије. Јеремић је навео да би у случају тужбе Србија морала да се одлучи које би земље тужила и да ли би морала да тужи све које су признале Косово, а не би касније могла да повуче тужбу, пошто је уложи.

То би нанело штету спољнополитичким циљевима Србије, а пре свега интеграцији у ЕУ, рекао је Јеремић.

Биљана Баковић

----------------------------------------------------

Није касно за тужбе

Према мишљењу професора Милана Пауновића, сада нема неког великог смисла тужити Црну Гору, а нарочито не тужити само Црну Гору. „Па зашто против Црне Горе, а не против Америке, или Француске, или Британије, или осталих земаља које су признале Косово. Који је разлог покренути поступак против једне земље а против осталих не? То треба урадити против свих, па онда нека суд установи где је надлежан и нека крене поступак”, каже Пауновић, додајући да ни сада не би било касно покренути тужбе и против оних држава које су раније признале Косово.