Момци, како можемо да вам помогнемо

Одлазак код страних амбасадора, у нади да ће се добити "неопходна" подршка у политичкој борби за власт у Србији, постао је већ устаљен манир функционера највећег дела опозиционих странака.

Иако је овакво понашање легитимисано у оквиру политичких снага проистеклих из постпетооктобарских структура, данас сведочимо да је за готово све функционере опозиције, одлазак на канабе код страних амбасадора и изасланика постало традиционално поклоњење које има за циљ лакше трасирање пута на највише државне позиције у Србији. 

Из овако снисходљивог понашања може се закључити или да утицај страних дипломата у Србији превазилази оквире њихових функција или да је значај који им се придаје производ рајетинског паланачког менталитета увелико утврђеног у несразмерно великим главама без пратећег садржаја политичара у Србији.

Председник Вучић упозоравао на деловање против Србије

Председник Србије је више пута говорио и о погубном деловању политичке и медијске сцене у Србији који отворено раде против државе, а у корист иностраног интереса.

- Многи од представника опозиције иду по страним амбасадама и после шире гласине како је то што су се задржали дуже на састанку знак да су их странци препознали као следеће на власти – испричао је Вучић и констатовао да је то срамоћење земље и народа који представљају.

Вучић је подсетио и на писмо које су представници тзв. проевропских странака писали европском комесару Жозепу Борељу у коме траже све могуће мере против председника Србије и његових сарадника.

Традиционално поклоњење страним амбасадорима

Одлазак код страних амбасадора како би се проверила воља великих сила на прилике у Србији постало је уобичајена појава након 5. октобра, као преврата који је делимично, новцем и обавештајним деловањем и диригован споља.

Tадашњи председник владе Зоран Ђинђић говорио је о утицају страних амбасадора.

- Сада странце укључујете као део своје унутрашње политике – то је болесно. Ми ту болест још имамо у Београду. Имамо амбасадоре неких земаља који се понашају као шефови странака у Србији. Као да су изабрани на изборима. Они позивају министре, позивају мој кабинет и чуде се што ја нећу да их примим. Ја кажем: замислите да наш амбасадор у вашој земљи позове вашег премијера и пита га да са њим руча. Овај би мислио да је то нека шала, скривена камера. Немојте да мислите да ви можете да радите у нашој земљи нешто што наш амбасадор у вашој земљи ни случајно не би могао да ради... Ми морамо да поштујемо себе и да не дозволимо да се стране земље толико мешају у наше односе. Да ми то не тражимо, они то не би радили. Да имамо министре који на тај позив хладно кажу: ’Извините, ми немамо времена за то’, после два, три пута они би одустали. Пошто још имамо тај комплекс ниже вредности, мислим да имамо ту нездраву ситуацију да се о нашој земљи више расправља у иностранству - говорио је тада Ђинђић.

Трифуновић открио детаље састанка опозиције у америчкој амбасади

Консултације са представницима најмоћнијих, махом западних земаља, поново су актуелна тема, нарочито након што је бивши председник Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић испричао детаље састанка опозиције у америчкој амбасади уочи избора 2020. године.

Лидере опозиције примио је тадашњи амерички амбасадор Ентони Годфри, а састанку је присуствовао и специјални изасланик САД Метју Палмер.

Према речима Трифуновића. Палмер је упитао представнике опозиције "Момци, како можемо да вам помогнемо?".

Трифуновић је сведочио да су, у присуству америчких дипломата, све разлике између опозиције нестале у неколико секунди, довољних да се прорачуна изборни резултат који би донео одређену позицију са које би се дуг страним „партнерима“ могао вратити.

Наставак традиције

Грађани Србије са правом данас могу поставити питање зашто су и уочи ових избора актелни састанци са страним дипломатама. И иако су мале шансе да ће се за садржај и разлоге оваквих разговора икада сазнати, потпуно је јасно да се овакве сеансе одржавају, да се то чак и не крије и да доказа о томе има на претек.

Коалицију Двери-Заветници предводи Бошко Обрадовић који је већ имао искуство сарадње са функционерима бивше власти попут Драгана Ђиласа, Вука Јеремића, Бориса Тадића, Бојана Пајтића и других. Заправо, прилично је тешко набројати опцију са политичке сцене у Србији са којом Обрадовић није сарађивао или покушао да сарађује, што несумњиво сведочи о великом коалиционом потенцијалу Двери.

Поред добре воље за сарадњу са свима на домаћој политичкој сцени, Обрадовић је показао приврженост сарадњи и са страним амбасадорима. Тако се неколико пута нашао на пријему у америчкој амбасади након што је пар година раније обећавао да ће америчког дипломату послати кући.

Обрадовић се 11. јуна 2019. године обрео на састанку са америчким амбасадором, а квалитетно дружење је настављено само месец дана касније када је 3. јула присуствовао пријему у Амбасади САД заједно са Вуком Јеремићем, чувеним кадром Демократске странке који се у једном тренутку блиске нам прошлости волшебно буди као десничар на политичкој сцени.

Нешто свежије контакте са представницима страних земаља имао је председник Нове ДСС Милош Јовановић који се састаје са представницима САД и Велике Британије у просторијама своје странке 3. новембра ове године. Како се наводи, председник Нове ДСС Милош Јовановић и његов шеф кабинета Здравко Веселинов састали су се у седишту странке са службеницима политичког одељења у Амбасади САД у Београду Тимоти Кроботом, Мерилин Мишел и Денисом Ибишбеговићем. За време док је још трајао састанак са Американцима, на врата седишта странке покуцали су и Вилијам Хопкинсон шеф политичког одељења у Амбасади Велике Британије у Београду као и Џек Вотсон и Владан Аврамовић, службеници истог одељења.

Истог дана, носилац листе "Србија против насиља" Мирослав Алексић одлази на састанак у Амбасаду Француске. Тема разговора били су предстојећи избори у Србији заказани за 17. децембар. Алексић је страначким колегама саопштио да се разговарало и о могућности формирања техничке владе након избора, а остало је непознато да ли је једна од тема био и француско-немачки споразум и став који је о томе овај политичар износио у јавност. Алексић се повезао и са представницима америчке НВО "Национални демократски институт" који ће организовати обуке за чланове његове странке а везано за активности током изборног процеса.

И још један носилац листе "Србија против насиља" Мариника Тепић има успомену на састанак у америчкој амбасади, али у Загребу. Вечери у пријатној атмосфери, поред Тепићеве, присуствовали су и актуелни председник ПСГ Павле Грбовић и кандидат листе "Србија против насиља" за заменика градоначелника Београда Добрица Веселиновић.

Србија разуме

Председник Србије Александар Вучић коментарисао је састанак опозиције у америчкој амбасади, оцењујући да људи у Србији добро разумеју шта се крије иза оваквих састанака.

- Ово сам све видео на порталима и сви сте ставили акценат на то како је Обрадовић превртљивац. Мени је нешто друго много занимљивије, а то је како неки имају партијски приступ. Трифуновић није баш истинољубив, али не постоји разлог зашто би за ово лагао. Реченица коју је изговорио Палмер "Момци, шта је то што ми можемо да учинимо да вам помогнемо" то је много важније од свих реченица Бошка, Ђиласа и свих осталих. Постављам питање грађанима зашто је ово важно. Шта мислите зашто заменик помоћника америчког државног секретара каже то, а што ти да им помажеш? Ко си ти да им помажеш? Због чега би ти да им помажеш? Ниси им помогао да купе сладолед, сендвич или јагњетину него у политичкој арени Србије. Кључно питање је "а што си то радио?" Смета ти Вучић? Поносан сам на то. Смета вам независна Србија? Шта је то што би они учинили, а ми нећемо да учинимо и није ту питање само Косова и Метохије. Нека се питају и грађани, пошто је за мене то суштина, а не ово. Питање је, а шта ради амерички представник и шта је то што он помаже и због чега. И шта је то што су неки други учинили, па би он хтео да помогне против тога. Али, мислим да су људи тога свесни. Суштина је у томе шта су Американци хтели, а не шта су они хтели. Србија то одлично разуме - поручио је Вучић.