Грађани још прерачунавају у кунама

Од нашег специјалног извештача
Загреб – Загреб је ових дана у празничном руху, окићен, светлуцав, почела је грозница божићних куповина, град је због чувеног адвента привукао и доста туриста, поготово из земаља региона. У таквој атмосфери мање се пази шта се купује, па ће засигурно многима остати празни новчаници.

Пре годину дана Хрватска је своју националну валуту куну заменила евром, али су цене у продавницама и даље истакнуте и у еврима и у кунама. Они којима је још остало куна могу да их замене у банкама, а од 1. јануара моћи ће то да учине само у Хрватској народној банци (ХНБ).

Иако ће вам се Загрепчани жалити како је све поскупело и многи то приписати преласку на евро, у Хрватској народној банци кажу да улазак у еврозону није битније утицао на раст цена. Заменица гувернера ХНБ Сандра Шваљек тврди да су неке цене чак и пале после увођења европске валуте.

„Користи од увођења евра су трајне, а трошкови једнократни. Наше каматне стопе су мање него да смо изван еврозоне. Цео процес увођења евра прошао је глатко јер, према истраживању Евробарометра, чак 68 одсто грађана подржава прелазак на евро. С банкама је постигнут договор да каматне стопе привреди и грађанима не могу бити више после увођења евра. Због високе подршке грађана нисмо имали потребе да улажемо у промоцију евра”, објашњава Шваљекова у разговору са српским новинарима који су у оквиру пројекта „Пулс Европе – медијске посете ЕУ” били гости ове финансијске институције.

Анкете међу грађанима уочи увођења евра, како објашњава, показивале су да је постојала бојазан да ће се то негативно одразити на њихов животни стандард.

„Било је и отпора увођењу евра, али су се показали као неосновани. Цене расту, али под утицајем фактора који немају везе с увођењем евра”, категорична је Сандра Шваљек.

Каматне стопе на стамбене кредите сада су у Хрватској ниже од четири одсто. И то је, кажу из ХНБ, једна од предности увођења евра.

„Живот нам је с евром постао једноставнији јер не морамо да се бринемо кад одлазимо у иностранство да ли смо променили валуту, колико коштају трансакције. Увођење евра и улазак у зону шенгена имали су позитиван утицај и на хрватску привреду”, објашњава заменица гувернера.

Просечна плата у Хрватској је 1.000 евра, а половина запослених је добила сто евра више. Минималац у овој земљи је 560 евра.

Хрватска је, каже Хрвоје Бутковић из Института за развој и међународне односе, постала привлачна и за стране раднике, али је истовремено велики број Хрвата напустио земљу јер су имали могућност да се запосле у некој од земаља Западне Европе.

„У односу на 2011. годину изгубили смо десет одсто становништва, што због одласка у иностранство, што због слабог природног прираштаја. Данас у Хрватској десет одсто радне снаге чине страни радници. Међу њима су најбројнији они из Босне и Херцеговине, а затим из Србије. Много је и људи који су овде стигли из Северне Македоније, Непала, Филипина, Индије. Највећи број ових радника је неквалификован и зато углавном раде на грађевини. Дозволе за рад добијају на годину дана, али је у плану да тај период буде продужен на три године. Незапосленост је шест одсто”, објашњава Бутковић.

А да је за људе из азијских држава Хрватска постала привлачна види се такорећи на сваком кораку. Много њих срели смо у хотелу, продавницама, ресторанима. Неки и не говоре хрватски. Тако нам се десило да смо у једној радњи с продавачицом морали да причамо на енглеском.

Бутковић каже и да много грађана није било за увођење евра и одрицање од куне коју су сматрали симболом своје суверености. Замера властима што нису организовале референдум и питале грађане шта о томе мисле и каже да је више од 40 одсто Хрвата било против ове промене.

Кад смо у народној банци Хрватске замолили за коментар таквих ставова, одговорили су да је прелазак на евро пре свега био политичка одлука и да је референдум јако скупа ствар, а истраживања су показала да грађани подржавају евро.

Бутковић напомиње да је улазак у шенген био важан јер 20 одсто БДП-а чине приходи од туризма, као и због прекограничне миграције са Словенијом.

Највеће поверење грађани имају у полицију и војску, док су најскептичнији према независности правосуђа.

„Стално се доносе закони о борби против корупције, али је оно ипак под недовољном цивилном контролом. Анкете показују да наши грађани мисле да су запослени у правосуђу корумпирани и да постоји политички утицај на судове”, каже Бутковић.