Рат у Гази помаже Сисију

Египћани су јуче отворили тродневне председничке изборе без неизвесности да ће актуелни председник Абдел Фатах ел Сиси већ у првом кругу добити трећи шестогодишњи мандат, а његова ауторитарна власт оснажена је популарношћу коју је стекао ставовима око рата у Гази.

Сисијево одбијање да Палестинцима омогући улазак у Египат преко прелаза Рафа повољно је дочекано међу становницима који страхују од новог избегличког таласа у временима озбиљне економске кризе у земљи. Рат је помогао да се пажња преусмери од питања инфлације и стагнирајуће привреде, што би можда умањило сјај победе, али је не би довело у питање. Хамас је Сисију направио поклон нападом на Израел 7. октобра, у време када је отворен процес регистрације кандидата за изборну трку.

Почетком рата отворене су спекулације о присилном расељавању Палестинаца из Газе и њиховом пребацивању за суседни Египат. Израелски медији писали су да Министарство унутрашњих послова има нацрт плана таквог трансфера. Сиси је одлучно одбијао сваки покушај војног решавања и умањивања значаја палестинског питања и кризу користио за своју корист играјући на карту страха од насељавања Палестинаца. Током октобарског састанка са немачким канцеларом Олафом Шолцом Сиси се супротставио било каквом покушају присилног расељавања, упозоравајући да прави циљ израелских акција није уништавање Хамаса, већ протеривање Палестинаца у Египат. Исти став поновио је у новембру.

„То је црвена линија. То нећемо прихватити нити допустити”, изјавио је током митинга подршке Палестинцима на стадиону у Каиру. Велики део јавности, укључујући активисте и новинаре, поздравио је ову председникову позицију и његову одлуку да заштити националну безбедност. По улицама египатских градова одржане су манифестације подршке председнику.

Тако су у други план потиснута питања инфлације од 37,9 одсто, незапослености младих од 17,1 проценат или податак да готово сваки трећи од 105 милиона становника живи у сиромаштву. „Опште је расположење да постоји реална и велика спољна претња која може да потраје”, сматра Халед Давуд из Цивилног демократског покрета. „Није прави моменат за критику политичке администрације. Египћани су забринути због расељавања Палестинаца на Синај и испуњења старог ционистичког плана на терет Египта. Бомбардовања југа Газе и присилно упућивање људи за Рафу је снажан индикатор намере да се Палестинци присилно и поступно упуте за Египат.”

Очекивана победа Сисија ипак не може да се сматра популарним достигнућем. Недостају реформе, а власт која се ослања на војску и полицију би морала да прекине са прогоном опозиције, да обезбеди слободу медија, заустави хапшења људи који на друштвеним мрежама искажу критику, и да ослободи политичке затворенике. То су превелика очекивања од генерала који је као министар одбране 2013. предводио војни удар у коме је срушена власт првог слободно изабраног председника после обарања режима Хосни Мубарака током Арапског пролећа две године раније. У обрачуну са присталицама Мухамеда Морсија и исламистима, хиљаде људи су брутално убијене, а свргнути председник и десетине хиљада људи су ухапшене.

Сиси је за председника изабран 2014, четири године касније добио је нов мандат, а уставни амандман из 2019. омогућио му је да продужи председничку власт на шест година. На изборима 2018. имао је само једног противкандидата који се пријавио дан пре истека рока – у јасном маневру да се избегне да председник иде сам на изборе и да се тако сачува нека демократска фасада. Тада је освојио више од 97 одсто гласова.

Сиси је у мају лансирао иницијативу за Национални дијалог у покушају да систем покаже своју ширину, али у пракси чини све да не буде никакве изборне неизвесности. Овога пута имаће тројицу противкандидата. Абдел Санад Јамама је кандидат партије Вафд, најстарије либералне странке у земљи. Хазем Омар је шеф Народне републиканске партије, док је Фарид Захран председник Социјалдемократске партије, једине демократске алтернативе. Сви они имају минималну подршку и махом су непознати јавности, што додатно доприноси апатији и незаинтересованости за опозициону политику код просечног египатског бирача.

Сисијев први задатак биће да спречи да због дубоке економске кризе земља утоне у озбиљне социјалне потресе. Мораће да девалвира националну фунту и тако одблокира пакет помоћи Међународног монетарног фонда. Ова мера је месецима, упркос апела ММФ-а, одлагана у страху да би могла да изазове немире. Председникова популарност почела је да пада од како је милитаризовао државу, уништио организације цивилног друштва, бацио милијарде на непрофитне мегапројекте попут 58 милијарди долара вредног пројекта нове административне престонице у пустињи источно од Каира и осиромашио Египћане узастопним девалвацијама пропраћеним неолибералним политикама које су уништиле привреду под контролом генерала. Рат у Гази је много тога прикрио.