Берлински тријумф „Анатомије пада”

Берлин – Најбољи европски филм 2023. године, одлуком већине гласова чланова Европске академије за филм, јесте „Анатомија пада” француске редитељке Жистин Трије, који је ове године већ освојио и канску „Златну палму”.

Овај филм је тријумфовао на овогодишњој церемонији доделе статуета ЕФА (некадашњи „Феликс”) у Берлину, где је и седиште Европске филмске академије. Освојено је чак шест популарно названих „европских оскара”. Осим за најбољи филм, Тријеовој је уручена и награда за најбољу режију, као и најбољи сценарио који је писала у сарадњи са Артуром Хараријем. Управо награду за сценарио на великој сцени Тријеовој је уручила наша глумица Бранка Катић, док је њена немачка колегиница Сандра Хилер статуету ЕФА освојила као најбоља европска глумица 2023, управо за улогу списатељице Сандре осумњичене за сумњиву смрт супруга у „Анатомији пада”. Хилерова је иначе ове године била двоструко номинована. Другу номинацију освојила је за ролу у „Зони интереса” Џонатана Глејзера. У свом говору захвалности Хилерова је позвала све присутне на минут ћутања за мир. Пети „европски оскар” је за „Анатомију пада” припао Лорону Сенешалу за најбољу монтажу, а шести је стигао у форми Европске универзитетске награде према одлуци студентског жирија из различитих европских земаља.

Најбољи европски глумац 2023. је Мадс Микелсен, који је награду ЕФА добио за улогу Лудвига Калена у филму епохе „Обећана земља” Николаја Арцела. Награда за најбољу филмску фотографију припала је Расмусу Видебеку за сниматељски рад у овом филму, баш као и Кики Иландер за најбољи костим. За своје доприносе у филму „Друштво за снег” Х. А. Бајоне две статуете ЕФА освојио је маскерски и шминкерски тим, као и тандем заслужан за визуелне ефекте, док је за најбољи звук награда отишла у руке дизајнерима звука у филму „Зона интереса” Џонатана Глејзера. Најбољи европски сценограф је Емита Фригато (у филму „Химера” Алиће Рорвахер), а најбољу оригиналну музику компоновао је Маркус Биндер (за филм „Нула калорија”/„Club Zero”).

За европски допринос светском филму почасна статуета „Ефа” отишла је ове године у руке шпанској редитељки Изабели Коишет, ауторки филмова какви су „Мој живот без мене”, „Ствари које ти никада нисам рекла”, „Књижара”, „Снежи у Бенидорму”. Легендарна британска глумица Ванеса Редгрејв (1937), која се опробала и у редитељском послу, добила је награду Европске академије за филм за животно дело, о чему је говорила председница Европске академије за филм, пољска редитељка Агњешка Холанд, и сама иначе вишеструко номинована ове године за „Зелену границу”. Ванеса није дошла у Берлин, али јој је у њеном дому, у преносу уживо, статуету ЕФА уручила ћерка Џоли Ричардсон. Ванеса је у својој речи захвалности позвала да се обрати пажња и на филмове источних земаља попут Босне, Србије, Хрватске, Румуније и Бугарске. За животно дело награђен је и култни мађарски редитељ Бела Тар (1955), који је сам по себи посебан филмски жанр. Награду Тару уручио је председник Борда ЕФА, британски продуцент сер Мајк Дауни, назвавши га „ходајућом легендом европског филма”. У свом оригиналном говору захвалности Бела Тар је између осталог поручио: „Најважније за све нас филмске ствараоце је да будемо и останемо слободни.”

Најбољи европски документарни филм је естонски „Сестринство парне сауне”, награду ЕФА за европско откриће освојила је Меги Манинг Вокер за филм „Како имати секс”, најбољи кратки филм је аустријски „Тешко радити”, док је најбољи европски анимирани филм шпански „Снови робота” Пабла Бергера.

За разлику од претходних година, оних пре вируса корона и пре сукоба у Украјини и завођења санкција Русији, бијенална церемонија доделе „европских оскара” у Берлину била је знатно боље организована и у сваком смислу богатија. Економска криза сустигла је и Европску академију за филм, мање је спонзора и фондовског новца, а више политике на сцени и око сцене, јер су тренутни лидери ЕФА – Агњешка Холанд и сер Мајк Дауни очигледни вишегодишњи политички активисти.

Филмске награде ЕФА за највећа достигнућа европске кинематографије додељене су током гала церемоније у Арени Берлин победницима у 24 категорије, у присуству око хиљаду међународних гостију и у телевизијском преносу уживо у 21 земљи широм Европе. Следеће године домаћин церемоније доделе „европских оскара” биће швајцарски град Луцерн.