Страст према боксу и глуми

Амерички филмски и телевизијски глумац Чарлс Патрик Рајан О’Нил, познат по улогама у филмовима „Љубавна прича”, „Што те тата пушта саму”, „Недостижни мост”, преминуо је у 83. години оставивши за собом бројне улоге којима се винуо у врхове филмске уметности: у 54 филма и великом броју телевизијских серија. Рођен је у Лос Анђелесу 20. априла 1941. године, мајка му је била позоришна глумица, а отац писац и сценариста.

Вест о смрти  шармантног Рајана О’Нила објавио је његов син Патрик на друштвеним мрежама, уз коментар да је преминуо мирно, окружен вољенима: „Мој тата је данас мирно преминуо, а људи које је волео су били поред њега.” Апострофирајући његове многобројне улоге, односно страст према боксу, приметио је да је за њега његов отац био херој. „Угледао сам се увек на њега, јер је био већи од живота”, забележио је О’Нилов син.

Рајан О’Нил рођен је 1941. године у Лос Анђелесу. Аматерски  се бавио боксом пре него што је започео глумачку каријеру почетком шездесетих година прошлог века. Прославио се најпре улогом Роднија Харингтона у телевизијској серији „Градић Пејтон”, а посебну пажњу побудио је главном улогом у филму „Љубавна прича” Ерика Сигала, за коју је био номинован за Оскар и „Златни глобус”. Глумио је студента са Харвард универзитета који се заљубљује у девојку пореклом из радничке класе, у тумачењу Али Макгроу.

Амерички филмски институт прогласио је овај филм једним од 10 најромантичнијих свих времена. То је, уједно, био најуспешнији филм у биоскопским благајнама почетком седамдесетих.

Играо је и у филмовима Питера Богдановича „Што те тата пушта саму” (1972) с Барбаром Страјсенд и „Месец од папира” (1973), за који је такође добио номинацију за „Златни глобус”. Посебно је запажена и његова улога у филму Стенлија Кјубрика „Бери Линдон” (1975), као и у остварењима Ричарда Атенбороуа „Недостижни мост” (1977) и Волтера Хила „Возач”.

Рајан О’Нил био је познат и по дугогодишњој бурној романси с глумицом Фаром Фосет. Та веза је трајала од 1979. до 1997. године, а потом од 2001. до 2009, када је Фосет преминула.

Свако поновно гледање филма „Љубавна прича” је „узнемиравајуће”, казивао је О’Нил у интервјуу Пирсу Моргану 2011. године. „Изгубио сам Фару од рака и само се питам зашто се мени све тако одиграло.”

Одајући почаст оцу, Патрик О’Нил је приметио да колико год је био „вешт у његовом занату, толико је радио и волео да се понаша једноставно и скромно”.

„Као човек, мој отац је био великодушан и увек најзабавнији где год се нађе. И очигледно најзгоднији и најшармантнији. Смртоносна комбинација”, навео је Патрик О’Нил, подсетивши и на Фару Фосет: „Сада се поново срећу Фара и Рајан. Веома му је недостајала…”