Страх од неконтролисане еволуције

У доба убрзаног технолошког развоја, од паметних телефона до возила са аутопилотима, вештачка интелигенција (АИ) постала је неизоставни део свакодневице. Сведоци смо револуције која мења начин на који радимо и доносимо одлуке. Ипак, са њеним успоном јављају се и ризици. Управо то је била и тема јучерашњег округлог стола под називом „Изазови вештачке интелигенције”, одржаног у Свечаној сали Српске академије наука и уметности. О томе су разговарали академици Душан Теодоровић, Слободан Вукосавић, Александар Костић и дописни чланови САНУ Миодраг Михаљевић и Владан Девеџић, који је био модератор дискусије.

Михаљевић, иначе стручњак за безбедност, недавно је био у кинеском Ђинану где је учествовао на скупу о претњама вештачке интелигенције. Према његовим речима, они су тада тестирали да ли је могуће разликовати оно што је изговорио човек од онога што је АИ, а забринуло га је то што је компјутер прошао Тјурингов тест. То значи да је говорио као човек.

Страх такође изазива и манипулисање „дипфејк” технологијом. Прошле године је уз помоћ ње једна особа преко видео-позива разговарала са градоначелницима Берлина, Мадрида и Беча, представљајући се као њихов колега из Кијева Виталиј Кличко. Како је том приликом наведено у саопштењу из канцеларије немачке престонице, „нису постојали никакви знаци да је са друге стране преварант”.

„Ово је нова реалност која је део наше реалности. Ако није било могуће разликовати говор машине и човека, то онда значи да у било којој комуникацији ја не знам са ким сам у контакту”, рекао је Костић.

Академик Вукосавић сматра да се рачунари неће удружити у „партију уједињених компјутера”, али истиче да због других ризика ипак јесмо у опасности.

„Превеликим утицајем робота, који обављају послове за нас, губи се сврха људске расе на планети. Али мислим да ће се вештачка интелигенција развијати јер је то у овом тренутку потребно. Свет коме припадамо има потребу да ратује, стога је неопходно створити механичке војнике. Ако хоћете да колонизујете неку планету, што ћемо морати да урадимо у будућности, једноставније је тамо послати машину”, казао је академик.

Са друге стране, Душан Теодоровић сматра да је неопходно што пре едуковати људе о овим темама. „САД улаже две милијарде долара у истраживачке групе за вештачку интелигенцију, Кина према њиховим документима жели да буде глобални лидер у овој области до 2030. Мислим да је ово тренутак и за нашу земљу да најбрже могуће уведе курсеве АИ на универзитетима”, закључио је он.