Како се супротставити прваку

Сити је против Лутона имао дупло већи посед лоте од свог ривала. Чак 18 директних удараца на гол и близу шесто додавања, али је на крају успео тек да избори минималну победу (2:1) против жилавог противника. Гвардиолин тим ће засигурно и ове сезоне јуришати на све трофеје, с тим што ће главни акценат по свему судећи ставити на одбрану титуле у Премијер лиги и одбрану титуле првака Европе освојене ове године у Истанбулу. С друге стране, нашем најбољем фудбалском тиму, који је чак пуних шест година остваривао тоталну доминацију на домаћој сцени, сада након сазнања да се сутра опрашта од евросцене, остаје да сву снагу усредсреди на домаће првенство и Куп, како би одбранио „дуплу круну”.

У овој полусезони, у којој Црвена звезда није достигла жељене висине а ни очекиване резултате, остаје велико питање: да и је могло боље? Да је Звезда држала летњи курс са којим је отворила сезону свакако да би и резултати било далеко бољи. Међутим, често тумбање тима, строг, готово маћехински однос тренера према играчима, и благи бунт неких фудбалера који су до ове године успешно носили игру првака, утицали су да наш шампион лако заврши елитно такмичење, без икакве шансе да у последњем колу ког куће поправи утисак. Тек на самом крају ове полусезоне у Црвеној звезди је неко схватио да је повратак и промовисање младих и талентованих дечака из сопствене играче школе пун погодак и једини исправан пут. Отуда и не чуди што су Мијатовић, Кнежевић, Лучић, Шљивић, Недељковић... право благо клуба, деца за коју ће се убрзо отимати и најбољи клубови Европе.

Чини се да је на половини фудбалске трке такође неко у клубу одлучио да се Звезда од пролећа у пуном капацитету окрене подмлађивању тима, где би се значајнија шанса дала младим фудбалерима.

Не би било никакво изненађење да ове зиме екипу напусти неколико играча, пре свих Осман Букари и Александар Драговић, без обзира на то што обојица имају уговор који их обавезује на верност црвено-белом дресу. Можда ова сутрашња утакмица или вечити дерби, који се игра 20. децембра у Хумској од 18 часова нису идеална прилика за неки нови фудбалски експеримент, али не би било лоше да бар неко од тих младића осети снагу и моћ најбоље екипе на континенту.

Сабирајући полако учинак сваког појединца, лако је закључити да је Барак Бахар засигурно највеће разочарање. Армија навијача је очекивала да ће израелски стручњак бар побољшати игру нашег првака, да ће и резултати бити бар иоле бољи, посебно када је реч о Европи. Мало ко је очекивао овако рани опроштај од међународне сцене, без које Црвена звезда не може.

Јурећи за новим рекордимa а притом не марећи да „фудбалско сутра” у клубу су свесни начињених грешака па ће током зимске паузе покушати да се експресно врате на жељени колосек. Једино остаје да се види каква судбина чека Барака Бахара, али и неке појединце који су просто речено потпуно разочарали. Долазак Шерифа Ендиаја, Ђиге или Хванг није донео бољитак. Чак напротив, донео је много брига, иако су ти играчи скупо плаћени. Тај потез, да се клуб по сваку цену појачања пред старт у Лиги шампиона, био је погрешан, јер је са друге стране створио отпор али и огромно незадовољство неких фудбалера који су до тада бриљирали на терену. Са тим огромним теретом Звезда ће морати да се носи и од пролећа. Ако буду остали сви ови играчи биће нових трзавица, зато руководство мора брзо да доноси одлуке.

Јер, ако се Звезда не време не буде суочила са немалим изазовима који је чекају у зимској паузи, може да наступи још тежи период, пошто ће борба за титулу бити неизвеснија него прошле године. Мада, не треба заборавити да је Звезда одувек на пролеће била најбоља и најуспешнија.

Омри Глазер једини са прелазном оценом

Од свих силних странаца и појачања који су у последњих шест месеци дошли у наш најтрофејнији клуб, најбоље се показао голман. Омри Глазер, који ужива Бахарово огромно поверење. Засигурно је заслужио епитет главне фудалске звезде ове јесени. Глазер је посебно бриљирао у неким мечевима Лиге шампиона, где је показао вансеријско умеће међу стативама, одличан рефклекс и потребну мирноћу. Али, шта то вреди када је испред себе имао слабашну одбрану где се посебно „истицао” Ђига. С друге стране, Хванг је такође мало показао на терену у односу на новац који је Звезда уложила у његов долазак из Олимпијакоса. И, на крају, зар млади Мијатовић није био бољи и успешнији од свих скупо плаћених нападача?