Kako se suprotstaviti prvaku

Siti je protiv Lutona imao duplo veći posed lote od svog rivala. Čak 18 direktnih udaraca na gol i blizu šesto dodavanja, ali je na kraju uspeo tek da izbori minimalnu pobedu (2:1) protiv žilavog protivnika. Gvardiolin tim će zasigurno i ove sezone jurišati na sve trofeje, s tim što će glavni akcenat po svemu sudeći staviti na odbranu titule u Premijer ligi i odbranu titule prvaka Evrope osvojene ove godine u Istanbulu. S druge strane, našem najboljem fudbalskom timu, koji je čak punih šest godina ostvarivao totalnu dominaciju na domaćoj sceni, sada nakon saznanja da se sutra oprašta od evroscene, ostaje da svu snagu usredsredi na domaće prvenstvo i Kup, kako bi odbranio „duplu krunu”.

U ovoj polusezoni, u kojoj Crvena zvezda nije dostigla željene visine a ni očekivane rezultate, ostaje veliko pitanje: da i je moglo bolje? Da je Zvezda držala letnji kurs sa kojim je otvorila sezonu svakako da bi i rezultati bilo daleko bolji. Međutim, često tumbanje tima, strog, gotovo maćehinski odnos trenera prema igračima, i blagi bunt nekih fudbalera koji su do ove godine uspešno nosili igru prvaka, uticali su da naš šampion lako završi elitno takmičenje, bez ikakve šanse da u poslednjem kolu kog kuće popravi utisak. Tek na samom kraju ove polusezone u Crvenoj zvezdi je neko shvatio da je povratak i promovisanje mladih i talentovanih dečaka iz sopstvene igrače škole pun pogodak i jedini ispravan put. Otuda i ne čudi što su Mijatović, Knežević, Lučić, Šljivić, Nedeljković... pravo blago kluba, deca za koju će se ubrzo otimati i najbolji klubovi Evrope.

Čini se da je na polovini fudbalske trke takođe neko u klubu odlučio da se Zvezda od proleća u punom kapacitetu okrene podmlađivanju tima, gde bi se značajnija šansa dala mladim fudbalerima.

Ne bi bilo nikakvo iznenađenje da ove zime ekipu napusti nekoliko igrača, pre svih Osman Bukari i Aleksandar Dragović, bez obzira na to što obojica imaju ugovor koji ih obavezuje na vernost crveno-belom dresu. Možda ova sutrašnja utakmica ili večiti derbi, koji se igra 20. decembra u Humskoj od 18 časova nisu idealna prilika za neki novi fudbalski eksperiment, ali ne bi bilo loše da bar neko od tih mladića oseti snagu i moć najbolje ekipe na kontinentu.

Sabirajući polako učinak svakog pojedinca, lako je zaključiti da je Barak Bahar zasigurno najveće razočaranje. Armija navijača je očekivala da će izraelski stručnjak bar poboljšati igru našeg prvaka, da će i rezultati biti bar iole bolji, posebno kada je reč o Evropi. Malo ko je očekivao ovako rani oproštaj od međunarodne scene, bez koje Crvena zvezda ne može.

Jureći za novim rekordima a pritom ne mareći da „fudbalsko sutra” u klubu su svesni načinjenih grešaka pa će tokom zimske pauze pokušati da se ekspresno vrate na željeni kolosek. Jedino ostaje da se vidi kakva sudbina čeka Baraka Bahara, ali i neke pojedince koji su prosto rečeno potpuno razočarali. Dolazak Šerifa Endiaja, Đige ili Hvang nije doneo boljitak. Čak naprotiv, doneo je mnogo briga, iako su ti igrači skupo plaćeni. Taj potez, da se klub po svaku cenu pojačanja pred start u Ligi šampiona, bio je pogrešan, jer je sa druge strane stvorio otpor ali i ogromno nezadovoljstvo nekih fudbalera koji su do tada briljirali na terenu. Sa tim ogromnim teretom Zvezda će morati da se nosi i od proleća. Ako budu ostali svi ovi igrači biće novih trzavica, zato rukovodstvo mora brzo da donosi odluke.

Jer, ako se Zvezda ne vreme ne bude suočila sa nemalim izazovima koji je čekaju u zimskoj pauzi, može da nastupi još teži period, pošto će borba za titulu biti neizvesnija nego prošle godine. Mada, ne treba zaboraviti da je Zvezda oduvek na proleće bila najbolja i najuspešnija.

Omri Glazer jedini sa prelaznom ocenom

Od svih silnih stranaca i pojačanja koji su u poslednjih šest meseci došli u naš najtrofejniji klub, najbolje se pokazao golman. Omri Glazer, koji uživa Baharovo ogromno poverenje. Zasigurno je zaslužio epitet glavne fudalske zvezde ove jeseni. Glazer je posebno briljirao u nekim mečevima Lige šampiona, gde je pokazao vanserijsko umeće među stativama, odličan refkleks i potrebnu mirnoću. Ali, šta to vredi kada je ispred sebe imao slabašnu odbranu gde se posebno „isticao” Điga. S druge strane, Hvang je takođe malo pokazao na terenu u odnosu na novac koji je Zvezda uložila u njegov dolazak iz Olimpijakosa. I, na kraju, zar mladi Mijatović nije bio bolji i uspešniji od svih skupo plaćenih napadača?