Европа „законски” отима Русији 300 милијарди евра

Да ли Европска унија после одлуке о замрзавању скоро половине девизних резерви Русије у износу од 300 милијарди евра током лета, када је и покушано на „мала врата” да заправо руским средствима финансира рат против саме Русије, сада одобрава нешто за шта нема правне основе и не би требало да дозволи.

 Сада је Европска комисија изашла на „виши ниво” и доноси одлуку о одобрењу коришћења замрзнуте имовине  руске Централне банке и заправо институционализује отимачину и спроводи је кроз „законске оквире” не би ли некако дошли до новца пошто им је већ самим санкцијама које су наметнули Русији ускраћено много тога а до тада доступно ( јефтина енергија, природна добра, злато и дијаманти које су плаћани по нереално ниским ценама).

 Читава привреда Немачке зависна умногоме од јефтиног руског гаса након санкција и тероризма на Северном току је остала „на сувом”, што многи аналитичари на Западу сматрају „пуцњем у  сопствену ногу”. Сада то дижу на виши ниво и покушавају да некако легално одузму (читај опљачкају) скоро половину девизних резерви које су се налазиле у ЕУ пре почетка Специјалне операције у Украјини.

 Пљачка у тишини

Наиме, Европска комисија одобрила је предлог за коришћење хитних или непредвиђених прихода од имобилизованих средстава Централне банке Руске Федерације за потребе Украјине, изјавио је  неименовани извор у ЕК новинарима у Бриселу и додао да предлог садржи само прелиминарне кораке и захтева одобрење свих држава-чланица ЕУ.

„Предлог мора да одобри Савет ЕУ, за то је потребан једногласан став”, подсетио је европски дипломата.

Он је додао да Европска комисија неће отворено објавити предлог о имовини Централне банке Русије „из разлога поверљивости” и „пошто је реч о санкцијама”, он се подноси на једногласно одобрење Савету ЕУ.

Дакле у миру и тишини да се приступи туђим рачунима Централне банке Русије у ЕУ

Још  почетком године Михаил Дељагин, заменик у Државној думи и економиста је упозорио на кораке Запада. Подсетио је да је у великом броју западних земаља већ дуже време створен регулаторни оквир за стварну заплену имовине руских компанија у иностранству, док се привремено управљање имовином руских компанија постепено претвара у стварну конфискацију имовине.

Није тајна да су поједини западни оперативци коју су учествовали у блокади рачуна са крипто валутама руских крипто милионера постали богаташи „преко ноћи”. Наводно су, како тврде поједини независни амерички портали, користили крипто валуте као своје због једне од ранијих обавеза власника да се депонују све шифре у крипто банкама. Воде се већ и неколико поступака против оперативаца који су се окористили, тргујући на берзама украденим крипто валутама власника из Русије. Правосуђа појединих земаља, покренула су већ такве истраге, а чини се да су и у осталим западним земљама започеле истражне радње против оваквог коришћења заплењених и „блокираних” руских средстава.

 Дакле, легална пљачка је у току а чак им не требају ни маске, јер све „раде по закону”

Према речима извора медија у Бриселу из Европск комисије , даље мере, укључујући финансирање програма за обнову Украјине из добијених прихода, захтеваће нови предлог и ново решење Савета ЕУ. Извор није саопштио када би могао бити прихваћен други предлог, наводећи „недостатак рокова”.

Такође је објаснио како ће се тачно повлачити средства за финансирање Украјине захваљујући приходима руске Централне банке.

 Да ли ће оружје за Украјину Запад платити руским новцем

„Због имобилизације све инвестиције Централне банке Русије, на пример, шестомесечне обвезнице, акумулиране су на рачунима депозитора, а временом та имовина доноси све више профита... Ти профити су такође имобилисани, не могу се повући, као и сама имовина. Депозитори улажу ове ванредне профите ... Временом је све ово произвело велике приходе и они настављају да расту. Ови ванредни приходи постоје само због имобилизације основне имовине, то је директна последица санкција замрзавања, депозитори иначе не би били у могућности да добију ове приходе, наводе медији. Видимо да депозитори чувају ове приходе као профит на својим рачунима... Сматрамо да је легитимно сматрати ове приходе, пошто су настали као резултат имобилизације, на располагању за плаћање наших програма за реконструкцију и обнову Украјине. То је дугорочни циљ”, објаснио је извор, пренео је Спутњик.

Он је напоменуо да ће „следећи корак бити потпуно одвојен од садашњег, јер ће бити потребан потпуно нови предлог Европске комисије и високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику, а сходно томе и нова одлука Савета ЕУ”.

„Када будемо довољно уверени да можемо да пређемо на следећи корак, биће покренут нови предлог. За сада нема никаквих постављених рокова”, истакао је дипломата.

Он је додао да ће се „током припреме другог корака разговарати о ризицима по стабилност, питањима власништва... међутим, садашњи предлог садржи и неке тачке за заштиту интереса и избегавање ризика за депозиторе”.

Око 200 милијарди евра налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијске компаније „Еуроклир” – једне од највећих светских система клиринг система. Лидери ЕУ су у октобру прошле године наложили Европској комисији да припреми предлоге за коришћење замрзнутих средстава за финансирање обнове Украјине, али предлог од ЕК још увек није добијен, преноси Спутњик.

У Кремљу су саопштили да би доношење таквих одлука „представљало још један корак у кршењу свих правила и норми међународног права”.

 Русија предвидела овакав сценарио

Руски  економски стручњаци зато сматрају да је Русија овогодишњим указом о управљању страним компанијама донела врло паметну, предострожну  одлуку која ће овој земљи максимално помоћи да заштити своје интересе од непромишљених акција Запада, које су се и десиле.

Што се тиче привременог управљања одређеном имовином, према указу, оно се може применити на покретну и непокретну имовину страних лица повезаних са непријатељским државама, хартије од вредности које припадају тим лицима, као и имовинска права која се налазе на територији Русије.

„Дакле акција изазива реакцију и само пристрасан човек, потпуно несвестан реалности може ово да критикује са негативне тачке гледишта” изјавио је  још летос за руске медије Михаил Дељагин. А каквих све реакција може да буде то ћемо тек вероватно видети уколико се ЕУ усуди да ипак спроведе мере које је донела Европска комисија.