Дуже од века, више од игре

Нека звучи нескромно. Али, да, Србија јесте кошаркашка велесила. И тако је ево већ цео век. Од како се баскетара први пут закотрљала двориштем Основне школе Краљ Петар први, па све до данас...

Ипак, када вам неко све те успехе стави на једно место, у један филм, уз генијалне приче које их прате, е онда се осетите баш поносно. Верујемо да су се са таквим осећајем кући вратили сви из Дома синдиката, са свечане Академије којом је Кошаркашки савез Србије прославио свој 75. рођендан, обележио век од како се кошарка игра у Србији.

Посебно јер су неки од људи који су писали историју кошарке у Србији били ту...

Међу њима јесте и Предраг Даниловић, некада трофејни репрезентативац, који се претходницима и наследницима и бројним гостима обратио са позиције председника Кошаркашког савеза Србије.

– Наш Савез основан је на данашњи дан пре 75 година, а кошарка се први пут појавила на овим просторима пре 100 година. Зато наш јубиларни слоган гласи: Дуже од века, више од игре – подсетио је први човек српске кошарке.

Како је рекао...

– У том слогану прожети су и прошлост и садашњост и будућност, али и наш национални понос који осећамо према кошарци.

Подсећајући да је кошарка у Србији почела као „мала вест у листу Политика, 1923. године“, Даниловић је наставио:

– Генерални секретар ФИБА, Бора Станковић писао је у својим мемоарима да су родитељи у почетку бранили деци да играју кошарку, јер су сматрали да се због повијеног положаја приликом вођења лопте ствара грба на леђима! Срећом, постојали су упорни људи, визионари, који су у кошарци видели нешто сасвим друго. Игру лепих покрета, узбуђења, надигравања, витештва и жеље да се сваким даном учи и напредује. Кошарка је била прилика за личну и колективну афирмацију, шанса да се ваш град и ваша земља представе свету у најбољем светлу.

Даниловић је нагласио да су победе у том магичном правоугаонику покренуле златни точак традиције и наставио:

– Иза нас је век поноса, а испред нас век нових изазова. Окупили смо се данас да бисмо славили дела наших предака, да бисмо светло рефлектора са данашњих асова уперили на очеве осниваче наше кошарке, јер њима дугујемо све оно што смо кроз кошарку проживели и доживели. Они су трасирали пут ка свим невероватним успесима који су довели до тога да Србија постане земља кошарке.

Да бисмо дошли до онога: Кад кажеш Србија, мислиш кошарка, много тога је морало да се уради. И зато...

– Не смемо никада да заборавимо да смо ми само једна карика у том ланцу и да имамо обавезу да урадимо све што је у нашој моћи да свака наредна карика буде још отпорнија и снажнија.

Даниловић је истакао да је сигуран да претходници могу да буду поносни на овај тренутак, када крунишемо вековни пут српске кошарке.

– У овој години јубилеја освојили смо четири медаље: три златне и једну сребрну. Две златне освојила је наша мушка репрезентација у 3х3 кошарци, по једну на светском и европском првенству. Европски прваци су и наши јуниори који су нас одушевили својим играма на шампионату у Нишу.

Ту је направио малу дигресију, истичући да му је то омиљена од свих медаља, па наставио:

– Кошаркашице су пете у Европи, али знамо да су у последњих десет година два пута биле шампионке Европе и једна су од најбољих репрезентација на свету. Оно што је изазвало највећу ерупцију задовољства међу љубитељима спорта у Србији догодило се на овогодишњем Светском првенству за кошаркаше где је наша репрезентација освојила сребрну медаљу, подсетивши својим начином игре и односом према националном тиму на неке од најсветлијих тренутака у историји наше кошарке.

Креће нови век кошарке у Србији, и то Олимпијским играма, где су се већ квалификовали кошаркаши и баскеташи, а кошаркашице имају шансу да им се придруже кроз квалификациони турнир у Бразилу.

– Пред нама је обавеза да наставимо овим путем и у новом веку српске кошарке. Како бисмо у томе успели, неопходно је да се још више фокусирамо на рад са млађим категоријама, да усмеримо своје снаге на развој клубова који су одувек били темељ здраве и успешне кошарке, да створимо услове да децу у најмлађем узрасту приближимо нашем спорту, да девојчице анимирамо да се кроз клубове и кошаркашке покрете баве кошарком, да поново афирмишемо домаћу лигу и развијемо нову генерацију успешних тренера. Кошарка је код нас постала то што јесте добрим делом захваљујући ентузијастима у мањим срединама, који су своје животе посветили кошарци. Зато би један од наших задатака требало да буде и да свим тим људима, како неангажованим, тако и будућим тренерима, омогућимо услове за квалитетан рад – рекао је Даниловић.

Непоновљиви лауерати

Легенде нису заборављене. Предраг Даниловић је на крају Академије уручио Признања за животно дело које је Кошаркашки савез Србије установио само за ову прилику. Лауреати су осам непоновљивих личности којима је признање додељено постхумно. То су: Небојша Поповић, Бора Станковић, Радомир Шапер, Александар Николић, Соња Младеновић, Ранко Жеравица, Радивој Кораћ и Душан Ивковић.

Последња је признање примила некадашња репрезентативка Зага Жеравица, супруга легендарног тренера и селектора Ранка, која се на крају предивне вечери обратила у име свих добитника.

– Хвалa кошаркашкој организацији, нашој држави и свима вама који сте на неки начин допринели, да сви добитници овог великог признања, на неки начин сада буду међу нама. Волела да знамо да сви они сада негде имају свој савез , да и даље расправљају о кошарци. Кошарка је свима нама остала у крви од првог до последњег дана. Само ћу да кажем да смо Ранко и ја вече уочи његовог одласка гледали три евролигашке утакмице и у један сат после поноћи Чикаго Булсе. Живео је цео живот са кошарком и отишао је са кошарком. Пошто потичем из женске кошарке, морам да искористим ову прилику да се захвалим Марини Маљковић која је вратила женску кошарку на европске и светске висине и јер је учинила да девојчице данас могу, у целој Србији, да тренирају кошарку и да за то не плаћају ништа – поручила је Зага Жеравица.

Гајић: Учили смо од вас

Зоран Гајић, министар спорта у Влади Републике Србије, доманићину је – како је рекао - пренео поздраве велике српске спортске породице и додао:

– Стојим овде испред вас у име 85 савеза, чији сте и ви један део. Са великим поносом могу да кажем да сви ми који смо из других спортова, морамо да признамо да смо у неком периоду свог живота и рада учили од вас, од људи који су подигли овај ваш дивни спрот, спорт који је на најбољи могући начин, како рече претходни говорник, пронео име Србије. Ви нисте само играли за себе, играли сте за Србију, за наш народ где год да живи на земаљској кугли. Сви су били поносни, не само на златне, сребрне медаље, већ на начин како сте ви играли, на који сте побеђивали, понекад и губили. А умели сте и да достојанствено изгубите, на сву срећу много пута и да побеђујете.

Додајући да је КСС у тренажно-методолошком, маркетиншком и спортско-организационом правцу био лучоноша, министар Гајић је наставио:

– Били сте авангарда, путоказ како и ми остали треба да радимо. Од срца вам желим да и следеће генерације наставе са овим резултатима. Најтеже у спорту је одбранити освојено, а ви већ 60 и нешто година одржавате тај континуитет. Желим вам сваку срећу, да будете јединствени, да се држите заједно и да догодине на Олимпијским играма сви заједно се радујемо како успесима уопште српског спорта, а нарочито успесима кошарке.