Додика би могао да штити и ретроактивни имунитет

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Предлог закона о имунитету Републике Српске, који је пред посланицима Скупштине РС и који би ослобођење од кривичне одговорности пружио председнику Српске за поступке из обављања председничке дужности, изазива подељена мишљења у јавности, али се чини да ће ипак бити усвојен.

„Онај ко буде спроводио акте Народне скупштине, било да је то председник Српске, директор ’Службеног гласника’, министри, председник владе, имаће једнак имунитет као они који су те акте изгласали”, појаснио је председник Скупштине РС Ненад Стевандић.

Овакав закон у Српској је постојао док га Педи Ешдаун није укинуо, оставивши имунитет само посланицима у Скупштини РС. Стога предлагачи новог законa питају која је вајда од имунитета датог посланика, ако онај ко потписује законе – председник РС – није заштићен за одлуке које усваја парламент.

Посебно интересантно је што се у предложеном тексту закона – који је пред посланицима у форми нацрта – предвиђа ретроактивна примена, додуше у делу назначеном као „алтернативна верзија”, почевши од августа 2021. године и то само за дела која се односе на непоштовање одлука високог представника. Тај период коинцидира с доласком у БиХ Кристијана Шмита, који се у тексту закона о имунитету РС описује као лице које није именовано у складу с „Дејтоном”. Цела драма почела је оног тренутка када је Шмит наметнуо измене Кривичног закона БиХ и прописао казне за непоштовање његових одлука. Према том закону се сада суди председнику РС. Додик је тренутно суочен с могућношћу забране обављања дужности, јер је потписао два указа и омогућио ступање на снагу закона којима је републички парламент одредио да се одлуке високог представника и Уставног суда БиХ неће примењивати у Српској. Правници сматрају да ће збрку која је настала као последица пинг-понг политике и законских измена и интервенција између Шмита и власти у Српској бити тешко распетљати, па доминирају анализе да немачки дипломата није изабрао најбољу тактику за приступ компликованој земљи каква је БиХ.

Наиме, имунитет ће стећи највиши представници законодавне, извршне и судске власти укључујући и судије и јавне тужиоце и друга лица која врше јавна овлашћења, а против којих се покрене кривични или парнични поступак као последица непоштовања одлука високог представника у кривичним и грађанским поступцима покренутим од 1. августа 2021. године. Након што се званичник позове на имунитет, о томе ће одлучивати суд пред којим се води кривични поступак.

Опозиција нема јединствен став кад је реч о томе. Под лупу углавном ставља врсту заштите коју ће обезбедити имунитет. Лидер СДС-а Милан Миличевић сагласан је с тим да „имунитет од кривичног гоњења треба да имају сви функционери с јавним овлашћењима за спровођење закона Скупштине РС којима се одбацују октроисани ставови Шмита, који није именован у складу с Дејтонским споразумом или генерално закони ОХР-а”. Опозиција упозорава да обухват особа које имунитет штити не сме да се шири или да послужи за „легализацију криминала”. Власт тврди да то није ни намера предлагача овог закона. У опозиционом ПДП-у све доживљавају као „рокенрол политику” с намером да се званичници РС боље заштите од закона.

Ненад Стевандић, међутим, наводи: „Ако су Шмита прихватиле политички моћне земље, то не значи да је он добио легитимитет, већ само канцеларију. Закони које је он наметнуо имају једнак легитимитет као и његово именовање у Савету безбедности”.