Вучић поставио темеље Србије за 21. век

Доласком Александра Вучића на власт 2012. године, Србија је добила потпуно ново лице. Србија је постигла величанствени економски раст, обновила стара савезништва са Америком и Европском унијом, централном и источном Европом, али и задржала традиционална пријатељства са Кином и Азијом. Огромне инвестиције из света, мерене десетинама милијарди долара, прелетеле су многе европске земље, чак и Словенију и Хрватску које су важиле за лидере Балкана и – слетеле у Србију.

Има ли бољег доказа да је наша земља под Вучићевим вођством препозната у читавом свету као велики мост са две траке. Једном путују инвестиције, капитал и висока технологија из Кине, Уједињених Арапских Емирата, Саудијске Арабије на путу ка Европи. Другом траком, истовремено се великом брзином креће капитал из Америке и Европе ка Истоку.

Да бих објаснио зашто тај међународни стратешки важан геополитички ауто-пут никако не сме да се сруши и зашто Србија не сме да стане, подсетићу на последње четири деценије српског путешествија.

Почећу од Титове смрти, 1980. године. Југославија није добила новог, мудрог вођу, већ је њена судбина препуштена свађама републичких партијских руководстава, које су црвену петокраку уместо грбом економске заједнице заменили националистичким симболима. Уместо да се окрену развоју демократије и предвиђају какве ће се тектонске промене догодити у свету, слепе вође република нису ни приметиле да им се испред носа руши Берлински зид и својом жељом да остану у фотељама, вршили су припреме за крвави распад Југославије. Гледао сам својим очима шта се догађа и покушао сам, као власник прве приватне компаније у социјалистичкој Југославији о којој је писао „Њујорк тајмс” да понудим програм економског и демократског препорода, уз стварање заједничких компанија са бизнисменима из Америке и Европе.

Исти модел заједничких предузећа нудио сам као програм за решавање косовског питања, тако што би Срби и Албанци постали власници фабрика, па би уместо бројања расељених лица и жртава, много драже бројали новац. Били су узалудни моји вапају да се Србија и Југославија демократизују, на идејама слободног тржишта. Републичке вође су припремале оно што је уследило: крвави распад Југославије деведесетих година.

У тој, другој деценији српског пута уследили су грађански рат, огромне жртве и разарање земље. Крвава распродаја свега што смо створили у прошлом веку, огромном брзином је кренула када смо помислили да нас је огрејало сунце демократије. На сцену су 2.000 године ступили неискусни и корумпирани политичари у савезу са истренираним економским терористима. Све што су генерације наших дедова и бака, мајки и очева часно стекли у социјализму, добро обучени економски терористи су стрпали у своје џепове. Нема тог професора, лекара, учитеља, свештеника, занатлије или радника кога нису уништили и претворили га у просјака. Нестало је читаво народно богатство, а онда су нестали и они.

Доласком Александра Вучића на чело Србије, наша земља је почела да се снажно економски развија. Новац из буџета постао је видљив кроз нове ауто-путеве, болнице, брзе пруге и модерна стамбена насеља. Истовремено, председник Вучић је сачувао мир и у њему су светски лидери и са Запада и са Истока препознали политичара који гради мостове пријатељства. Као искусан бизнисмен са 120 година радног искуства, сматрам да је највеће умеће председника Вучића то што изузетно предвиђа светске процесе и интересе Србије чува кроз обнову старих и стварању нових пријатељстава са великим силама. Србија посебно рачуна на регионална пријатељства и данас има најбоље могуће односе са Мађарском, Турском, Северном Македонијом и Црном Гором, али и са Израелом и са арапским светом.

Србија обнавља стари сјај Титове Југославије, у најбољем смислу те речи. Људи који су се родили 1980, данас имају 43 године. То су особе у напону снаге и зато је у овој, петој деценији од Титове смрти, најважнији национални задатак да се они изборе за сваку фабрику, за свако радно место и тиме задрже младе људе у земљи. За четири године, Србија ће бити домаћин светске изложбе „Експо 27”, светског првенства у бизнису, иновацијама, образовању, туризму и уметности.

У оваквом незапамћеном светском хаосу, рату у Украјини и на Блиском истоку, изабрати Београд за центар света је доказ да и Запад и Исток најозбиљније рачунају на Србију као на савезника и на пријатеља. Математика и геополитика су неумољиве. Србија је под вођством Александра Вучића уместо центра проблема постала центар невиђене шансе. Сва планетарна елита ће се за четири године слити у Београд, искључивом заслугом Александра Вучића, који је својом стратешком и мудром политиком мира, широм отворио капије Истока и Запада. Свет добро разуме политику и подржава политичку визију Александра Вучића. Најбоље је ипак препознају грађани Србије, зато што је Александар Вучић својом политиком поставио темеље развоја Србије за 21. век!

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa