Не треба блатити драгуље историје

Докле ће се омогућавати блаћење драгуља историје? Мислим на време социјализма Југославије и његовог оснивача Јосипа Броза Тита.

Све што се, као чињеница, наводи у писму објављеном 14. новембра у рубрици Међу нама под насловом „Неке истине се не могу сакрити”, аутора Предислава Даничића, јесте историјска неминовност. Мислим на начин избора у тадашњим ванредним околностима, начин преузимања власти, устанак против старе власти, формирање нове државе и њене владе после рата, „ћораве кутије” за гласање (не знам ни шта то значи јер сам учествовала у гласању у послератном периоду)...

Називање партизанског покрета терористичком и мафијашком организацијом јесте обично шарлатанство са злонамерном тенденцијом скрнављења светиња, а писца овог дописа непријатељем историјске неминовности са свим одлукама и потезима тадашњег председника да Југославију и њен народ одбрани од окупатора (фашизма) и уведе праведнији поредак за радничку класу.

Диктатура пролетеријата била је неминовност у том временском моменту, као и све остало наведено у допису. Зато вас молим, не повређујте нам „старе ране”.

А што се тиче демократије, прихватам је оберучке, стопостотно, али не и хаос.

Зорица Стојановић,
Београд