Спомен-плоча Невесињској пушци и Невесињској улици

У Невесињској улици, једној од најлепших на Врачару, јуче је уприличено свечано откривање спомен-табле, на иницијативу београдског Удружења Невесињаца. Ова улица добила је име 1895. године поводом обележавања 20. годишњице од почетка устанка српског народа Херцеговине за ослобођење од вишевековне владавине Османског царства.

Светко Ковач, председник Скупштине Удружења Невесињаца у Београду, са одушевљењем је причао о Невесињској улици не само због њене богате историје, већ и због изузетне лепоте.

– У Историјском архиву Београда пронашли смо одлуку о именовању Невесињске улице, која је објављена у „Београдским новинама” 26. јануара 1896. Према томе, исте године ћемо обележити 150. годишњицу од Невесињског устанка и 130. годишњицу Невесињске улице која није никада мењала име ни локацију. Налази се у самом срцу општине Врачар и јединствена је по много чему. Једна је од најлепших врачарских улица, а са планираним преуређењима вероватно ће постати и једна од најлепших улица града.

Од председника Извршног одбора Удружења Невесињаца Зорана Јањића чули смо да је процедура од покретања иницијативе до њене реализације трајала непуну годину дана.

– Секретаријату за културу града поднели смо захтев 26. јануара. Посебну пажњу посветили смо управо садржају табле како бисмо са што мање речи и фотографија што више рекли и представили суштину наше идеје. Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине града Београда је 27. октобра донела решење о постављању спомен-табле. Већ 9. децембра поставили смо је, и ево, уприличено је и њено свечано откривање.

Спомен-таблу у Невесињској улици свечано су открили Ковач и Миленко Авдаловић, начелник Општине Невесиње. Овој свечаности присуствовали су представници Београда и Невесиња, као и бројни чланови Удружења Невесињаца.

Авдаловић је најавио и манифестације које се планирају поводом обележавања јубилеја Невесињског устанка.

– Откривање спомен-табле у Невесињској улици је важан догађај, као што је било важно што је ова улица добила назив те давне 1895. Општина Невесиње ће овај догађај искористити за најаву обиљежавања јубилеја Херцеговачког устанка, који је у историји познатији као Невесињска пушка. Планирано је да у обиљежавању ове годишњице заједно узму учешћа Република Српска и Република Србија, а до 150-годишњице требало би да се заврши спомен-обиљежје у Крековима код Невесиња.

Устанак је подигнут у Крековима 1875, а одлука о дизању устанка против Турака донета је на Малу Госпојину 1874, на збору народних првака невесињског кадилука код цркве у селу Биограду. На збору је договорено да се устанак подигне на пролеће 1875. Хајдучки харамбаша Перо Тунгуз је 5. јула 1875. напао турски караван на Ћетној пољани. Турци су 9. јула кренули у потеру за њима и сукобили се са наоружаним сељацима Јована Гутића на брду Градац северно од села Крекова. Тако је почео херцеговачки устанак, који се касније брзо проширио – рекао је Авдаловић.