Лекција за нова фудбалска времена

Обично, најкасније се заврши посао који се никада не започне. Рекло би се да је тренутно Црвена звезда на „пола пређеног пута”, да је пред овим тимом још пуно спортских изазова и, уколико на време залечи ране од неуспеха у Лиги шампиона, има веће шансе да се поново високо уздигне. Звездини навијачи су прексиноћ имали прилику да на делу виде истинске мајсторе фудбала – како баратају лоптом, како раскошни таленат, немали потенцијал и фудбалску маштовитост користе на најбољи начин. Један вансерисјки тим и један вансеријски тренер приредили су Београду назаборавно фудбалско вече, у којем је виђена разлика у класи два тима. Али, није се Црвена звезда уплашила свог великог ривала, ишла је храбро до границе својих тренутних могућности, не штедећи се ниједног часа. Али, није исто када возите „мерцедес” или сте у „фићи”! Када вам у госте сиже првак Европе није вам потребан никакав маркетинг. Манчестер је сам по себи магнет, где год да се појави, па тако и овде у граду фудбала, где непрекидно више од седам деценија влада једно од највећих ривалстава. Звезда је имала ту срећу да као првак Србије први пут обезбеди директан пролаз до елите. Можда јој се на крају то и осветило, јер, како рече један од њених великана, можда није била довољно загрејана...

Понекад морамо да уложимо огроман труд како бисмо обновили добар карактер након што смо донели лошу одлуку. Али, за то су потребни време, снажна воља и труд. Пораз од тима из Манчестера у неку руку је очекиван. Јер, ко се надао великом фудбалском чуду? Само неко ко не познаје данас прилике у савременом фудбалу. Енглески тимови тренутно су такорећи две светлосне године испред наших по свим могућим фудбалским параметрима. Ситијев тим, у који је безмало уложена милијарда евра, и ове сезоне ће јуришати на сам врх европског клупског фудбала. А наши тимови, који једва састављају крај са крајем и када улажу као да не умеју баш најбоље да процене вредност појединих фудбалера.

Хрватски фудбалер Матео Ковачић, који има и аустријско држављанство (рођен је у Линцу), тренутно је једна од највећих звезда у Ситијевом тиму. Њему, као осведоченом мајстору фудбала, овдашња публика није упутила ни један једини звиждук! Овим чином Звездини навијачи су показали поштовање према мајстору фудбала, који је после трогодишњег ангажмана у загребачком Динаму, носио дресове највећи европских великана. Интера из Милана, Реал Мадрида, Челсија одакле је стигао у Сити. Када такав фудбалски ас лепо говори о Црвеној звезди, онда то свакако завређује посебну пажњу. Његов тим ће од пролећа започети борбу за одбрану титуле, док нашој Црвеној звезди остаје да се добро пресабере и учињене грешке, које су је коштале елиминације, од идућег лета сведе на минимум.

– Није било лако играти пред навијачима као што има Црвена звезда. Знали смо да нас очекује тежак посао, али најважније је да смо освојили бодове – признао је Ковачић након меча.

Статистички гледано, а упоређујући све три сезоне у којима је Звезда учествовала у елитном такмичењу, ова сезона била је најслабија, бар по оствареном резултату. Међутим, спортски директор Митар Мркела је дан после пораза од шампиона Европе истакао да није све тако црно и да Звезда нема разлога за забринутост. Он сматра да је садашња екипа највише показала иако то статистика не потврђује. Мркела истиче да је Звезда добро играла, да је кроз такмичење у Лиги шампиона успела да промовише неколико младих и талентованих играча и да је, уопштено гледано, била бржа у не баш лакој конкуренцији.

– Ове године смо примили најмање голова у Лиги шампиона. С друге стране, били смо као тим далеко ефикаснији него у претходна два циклуса Лиге шампиона. Практично, сви параметри показују да смо били добри. Једино је изостао жељени резултат – казао је Митар Мркела.

Али, данас у савременој ери фудбала све се мери резултатом. С тог становишта Звезда је потпуно подбацила, иако неко покушава да скрене тему на другу страну. Уопште узев , то није био онај тим, као под вођством Владана Милојевића, који се храбро испрсио и пред Ливетпулом, Бајерном али и осталим европским великанима. Некако је Звезда ове године била превише успавана, безидејна, без доброг вођења са клупе и са извесним великим промашеним фудбалским инвестицијама.

Истини за вољу мало ко је очекивао да Звезда баш против првака Европе може да се искупи за досадашње промашаје, иако је прексиноћ Манчестер сити играо са резервним саставом, са играчима који веома ретко добијају шансу. Осим великог труда и пожртвовања, овдашњи љубитељи фудбала могли су да виде и другу страну медаље, пре свега слабашне странце, осим неуморног Хванга, који ни у оваквом мечу нису били посебно инспирисани. Заправо, Црвеној звезди није потребно који су издваја немали новац за наше прилике за странце који су у рангу квалитета са домаћим фудбалерима, а посебно за странци од којих ће по учинку и головима бити бољи и неки Звездини клинци.

Може Барак Бахар да прича како је срећа окренула леђа његовој екипи, што уопште није тачно, јер се срећа заслужује на терену. Са само једним освојеним бодом и то оним код куће против Јанг бојса, српски шампион је на неславан начин затворио још једно европоглавље. Ко је главни кривац за неуспех? Рекло би се сви помало. Од руководиоца који су се и пре жреба бусали у прса најављујући берићетну сезону, посебан искорак у Лиги шампиона, тренера који није успео да за ових шест месеци пронађе жељену формулу и, наравно, играчи међу којима је већина подбацила.

Већ наредних дана првака очекују два значајна испита на домаћој сцени, одлазак Спартаку у госте и наравно „вечити дерби” у Хумској. После 20. децембра уследиће детаљна анализа учинка. Од тренера се очекује да поднесе извештај који ће Управни одбор разматрати до танчина. Ако би се клуб одлучио да настави започету сарадњу са тренером, онда би сав терет одговорности пао на Терзића, Марина и Мркелу као најодговорније особе у клубу. Наставак сарадње подразумевао би и немали ризик. Јер, шта ће бити уколико екипа поново уђе у летаргију, а тренер тера по своме?

Недељковић и Мијатовић највише показали

Коста Недељковић и Јован Мијатовић су се на зналачки начин пробили у пробрано друштво, показујући на делу највећу вољу, бескомпромисну припадност дресу и грбу који носе, као и огромну жељу да увек буду међу најбољима. Управо ови фудбалски параметри су нешто што издваја Звездину децу од странаца. Недељковић је против Ситија деловао као да у ногама има на десетине великих утакмица у Европи, Мијатовић такође. Сада би са овим младићима требало бити обазрив, јер само један погрешан корак могао би скупо да кошта све стране. Њима је пре свега потребна шанса, као што су је сада добили. Све остало је ствар времена и стрпљења.