Постаје ли Пекинг „промотор” талибанске владе

Због кршења људских права званични Кабул је још „на леду” међународне заједнице, али Пекингу то није сметало да из својих интереса начини необичан дипломатски искорак. Кина је прва земља на свету која је прихватила акредитиве амбасадора талибана који су поново преузели контролу над Авганистаном у августу 2021, након повлачења америчких снага, иако још ниједна држава није формално признала владу ове централноазијске земље.

Почетком децембра талибанско министарство спољних послова саопштило је да је генерални директор протоколарног одељења Министарства спољних послова Кине Хонг Леи прихватио акредитиве од талибанског амбасадора Асадулаха Билала Каримија. Убрзо потом портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин поручио је да Авганистан не би требало да буде искључен из међународне заједнице. Али, како каже, да би добили формално признање талибани морају да формирају инклузивну владу, воде „умерену и опрезну” политику, али и да покажу чврсту посвећеност борби против тероризма.

„Верујемо да ће дипломатско признање авганистанске владе доћи природно пошто се проблеми ефикасно буду решавали”, рекао је Ванг, преносе кинески медији.

Примајући амбасадора авганистанске владе Пекинг је предухитрио некадашње покровитеље талибана – Пакистан, Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате, једине земље које су признале први талибански режим пре његовог свргавања 2001. године.

Иако и Москва заговара потребу да свет активно сарађује с новом владом Авганистана, очито је да Пекинг постаје главни промотор постепеног међународног признања талибанске владе. На Ист риверу у Њујорку експлицитно су ставили до знања да талибани неће добити место у УН док не престану с репресијом према женама. Анализа коју је у новембру наручила Светска организација повезала је признање талибанске владе с поштовањем авганистанских међународних уговорних обавеза, укључујући укидање забране образовања и рада жена. У најновијем саопштењу мисије УН у Кабулу наводи се да талибани настављају убиства, мучења, злостављања, произвољна хапшења и друга кршења људских права, преноси АП.

Ванда Фелбаб-Браун, виши сарадник на Институту Брукингс из Вашингтона, каже за „Глас Америке” да Кина може да изврши притисак на талибане да испоштују међународне захтеве за формирање инклузивне владе и поштовање права жена, али да они нису вољни да то учине.

Бивши авганистански дипломата Шинкај Карохил истиче да би кинеске везе с талибанима могле да изазову ефекат регионалног ривалства. По овој оцени Русија би могла да буде следећа земља која ће нормализовати односе с талибанима, пошто Авганистан види као сферу свог утицаја. А вероватно ни Пакистан и Индија неће дуго стајати по страни.

До подизања на виши ниво односа између Кине и Авганистана, земаља које деле границу дугу 76 километара, долази, по оцени стручњака, из два практична разлога – економског и безбедносног. Недалеко од те границе пролази важан коридор такозваног Новог пута свиле – кинеског финансијског програма за инвестиције у глобалну инфраструктуру. Талибани су у октобру најавили да желе формално да се придруже платформи „Појас и пут” како би добили стотине милиона долара за неопходне инфраструктурне пројекте.

Кина је талибанима дала гаранције да ће инвестирати у Авганистану, док су они заузврат обећали да с њихове територије неће бити терористичких упада у кинеску провинцију Синђанг. Пекинг још забрињава присуство Исламског покрета источног Туркестана, ЕТИМ-а, у Авганистану, који је својевремено основао ујгурски верски вођа Хасан Махсум с којим талибани одржавају везе.

Иначе, Кина има дугогодишњи интерес у руднику Мес Ајнак, удаљеном око 40 километара југоисточно од Кабула, у којем, према проценама, леже резерве бакра вредне 50 милијарди долара.