Postaje li Peking „promotor” talibanske vlade

Zbog kršenja ljudskih prava zvanični Kabul je još „na ledu” međunarodne zajednice, ali Pekingu to nije smetalo da iz svojih interesa načini neobičan diplomatski iskorak. Kina je prva zemlja na svetu koja je prihvatila akreditive ambasadora talibana koji su ponovo preuzeli kontrolu nad Avganistanom u avgustu 2021, nakon povlačenja američkih snaga, iako još nijedna država nije formalno priznala vladu ove centralnoazijske zemlje.

Početkom decembra talibansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je generalni direktor protokolarnog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Kine Hong Lei prihvatio akreditive od talibanskog ambasadora Asadulaha Bilala Karimija. Ubrzo potom portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin poručio je da Avganistan ne bi trebalo da bude isključen iz međunarodne zajednice. Ali, kako kaže, da bi dobili formalno priznanje talibani moraju da formiraju inkluzivnu vladu, vode „umerenu i opreznu” politiku, ali i da pokažu čvrstu posvećenost borbi protiv terorizma.

„Verujemo da će diplomatsko priznanje avganistanske vlade doći prirodno pošto se problemi efikasno budu rešavali”, rekao je Vang, prenose kineski mediji.

Primajući ambasadora avganistanske vlade Peking je preduhitrio nekadašnje pokrovitelje talibana – Pakistan, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, jedine zemlje koje su priznale prvi talibanski režim pre njegovog svrgavanja 2001. godine.

Iako i Moskva zagovara potrebu da svet aktivno sarađuje s novom vladom Avganistana, očito je da Peking postaje glavni promotor postepenog međunarodnog priznanja talibanske vlade. Na Ist riveru u Njujorku eksplicitno su stavili do znanja da talibani neće dobiti mesto u UN dok ne prestanu s represijom prema ženama. Analiza koju je u novembru naručila Svetska organizacija povezala je priznanje talibanske vlade s poštovanjem avganistanskih međunarodnih ugovornih obaveza, uključujući ukidanje zabrane obrazovanja i rada žena. U najnovijem saopštenju misije UN u Kabulu navodi se da talibani nastavljaju ubistva, mučenja, zlostavljanja, proizvoljna hapšenja i druga kršenja ljudskih prava, prenosi AP.

Vanda Felbab-Braun, viši saradnik na Institutu Brukings iz Vašingtona, kaže za „Glas Amerike” da Kina može da izvrši pritisak na talibane da ispoštuju međunarodne zahteve za formiranje inkluzivne vlade i poštovanje prava žena, ali da oni nisu voljni da to učine.

Bivši avganistanski diplomata Šinkaj Karohil ističe da bi kineske veze s talibanima mogle da izazovu efekat regionalnog rivalstva. Po ovoj oceni Rusija bi mogla da bude sledeća zemlja koja će normalizovati odnose s talibanima, pošto Avganistan vidi kao sferu svog uticaja. A verovatno ni Pakistan i Indija neće dugo stajati po strani.

Do podizanja na viši nivo odnosa između Kine i Avganistana, zemalja koje dele granicu dugu 76 kilometara, dolazi, po oceni stručnjaka, iz dva praktična razloga – ekonomskog i bezbednosnog. Nedaleko od te granice prolazi važan koridor takozvanog Novog puta svile – kineskog finansijskog programa za investicije u globalnu infrastrukturu. Talibani su u oktobru najavili da žele formalno da se pridruže platformi „Pojas i put” kako bi dobili stotine miliona dolara za neophodne infrastrukturne projekte.

Kina je talibanima dala garancije da će investirati u Avganistanu, dok su oni zauzvrat obećali da s njihove teritorije neće biti terorističkih upada u kinesku provinciju Sinđang. Peking još zabrinjava prisustvo Islamskog pokreta istočnog Turkestana, ETIM-a, u Avganistanu, koji je svojevremeno osnovao ujgurski verski vođa Hasan Mahsum s kojim talibani održavaju veze.

Inače, Kina ima dugogodišnji interes u rudniku Mes Ajnak, udaljenom oko 40 kilometara jugoistočno od Kabula, u kojem, prema procenama, leže rezerve bakra vredne 50 milijardi dolara.