Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
РЕАКЦИЈА БЕОГРАДА НА ДЕКЛАРАЦИЈУ СА САМИТА У БРИСЕЛУ

Србија је одбацила државност тзв. Косова

Резерва Београда на декларацију са самита ЕУ – западни Балкан потврђује да ни де факто ни де јуре неће признати косовску државност, чије елементе Охридски споразум садржи у члановима 1, 2 и 4, каже Зоран Миливојевић
Србија је одбацила државност тзв. Косова
(Фото А. Васиљевић)

Уложена резерва Србије у Бриселу на декларацију са самита Европска унија – западни Балкан само је потврда да наша земља није сагласна са одредбама Охридског споразума које имају елементе државности за Косово и који би значили де факто признање. На овај начин искусни дипломата Зоран Миливојевић за „Политику” оцењује реакцију Београда на документ са актуелног самита у Бриселу. Подсећа да те резерве, када је реч о овом питању, Србија има још од прошле године, односно од састанка у Охриду и споразума. „Председник Србије истакао их је још у моменту када је он био на столу. Те резерве нису ништа ново, то је оно што понављамо, од Охрида па све до данас”, рекао је Миливојевић. Како је навео, то је у вези с њиховом намером да Охридски споразум уграде у поглавље 35 до краја јануара и да наметну као нова мерила у процесу приступних преговора Србије са ЕУ око уласка наше земље у унију.

Уложена резерва значи, подвукао је Миливојевић, потврду српског става да ни у каквој форми, ни де факто ни де јуре, Србија неће да призна косовску државност. Он појашњава да су резерве због тога што Охридски споразум у члановима 1, 2 и 4 садржи елементе државности које омогућују Косову да се међународно правно верификује и омогућују приступ Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама из система УН. На питање да ли Србија мора да уведе санкције Русији, Миливојевић каже да и ту остаје став Србије. „Овде је притисак само појачан, да Србија приступи санкцијама”, рекао је наш саговорник. Ови закључци показују најпре да се не мења став ЕУ, да имају намеру да појачају притисак у вези са КиМ и санкцијама.

„Оно што је ново, то је јасан став да приступни преговори Србије убудуће подразумевају и признање независности Косова и друго, да се тим закључцима подиже лествица у вези с тајмингом, што показује интерес Европске уније да до избора у ЕУ ово питање некако реше или покушају да реше или покушају новим притиском на Србију да испослују да она промени став”, закључио је Миливојевић.

Резерву је у Бриселу на декларацију усвојену на самиту Европска унија – западни Балкан уложила премијерка Србије, наводећи да усклађивање с тим документом не значи било какво признање косовске независности од Београда, јавила је Радио-телевизија Србије. Поводом прексиноћ усвојене декларације лидера ЕУ и њених држава чланица, с којом су се сагласили сви партнери ЕУ са западног Балкана, укључујући и Србију, Београд је одговорио да се споразум о путу ка нормализацији између Косова и Србије, са имплементационим анексом из Охрида, „сматра прихватљивим једино у контексту који се не односи на било какво де факто или де јуре признавање Косова”.

„Србија, посвећена процесу европске интеграције и преговорима, генерално се, с резервама, усклађује с декларацијом из Брисела, усвојеном на самиту ЕУ – западни Балкан 13. децембра 2023. као политичком изјавом и правно необавезујућим документом”, наведено је у тексту који је премијерка предала ЕУ. Додаје се да усклађивање Србије с декларацијом „не утиче на чињеницу да Косово и Метохија остаје интегрални део територије Србије под међународном управом, у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН”. „Горе поменути документ не представља правно обавезујући уговор по међународном праву. Србија наглашава да усклађивање (с декларацијом) никако не значи признавање чланства такозваног ’Косова’ у УН, систему организација и агенција УН, нити такозваног територијалног интегритета такозваног ’Косова’”, наведено је у тексту.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Trifun
POGRESNO je papir iz Ohrida nazvati "Охридски споразум", ZATO sto Srbija taj papir nije prihvatila i potpisala, javno iznoseci svoje crvene linije (neprihvatanje clanova 1, 2 i 4 tog "sporazuma"). EU birokrate uporno namecu termin "Охридски споразум", trazeci od Srbije da ga u celosti sprovede (portparol P. Stano), ignorisuci rezerve Srbije ulozene i na nedavnu Deklaraciju EU. Pre se radi o DIKTATU EU, kojim se namece Srbiji nesto sto nece da prihvati (de jure i de facto priznanje "Kosova")..
Trifun
Neprisustvovanje "tamo, pri pregovorima i razgovorima", ne menja cinjenice: 1. Prisutni su bili, i dravu predstavljali, legalni predstavnici (predsednik Vucic , premijerka Branbic..)..2. Sporazum NIJE PRIHVACEN i potpisan..3. U Ohridu je predsednik Vucic javno izneo sta je za Srbiju neprihvatljivo, kao i premijerka Brnabic u Briselu..SPORAZUM znaci nedvosmislenu izrazenu volju o prihvatanju obaveza od strana koje ga zakljucuju..Toga, kad je Srbije u pitanju, nema u "Охридскom споразумy"..
Vi ste
... bili prisutni tamo, pri pregovorima i razgovorima?!
VesaD
..volim kad nesto omlatimo o patos..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.