Srbija je odbacila državnost tzv. Kosova

Uložena rezerva Srbije u Briselu na deklaraciju sa samita Evropska unija – zapadni Balkan samo je potvrda da naša zemlja nije saglasna sa odredbama Ohridskog sporazuma koje imaju elemente državnosti za Kosovo i koji bi značili de fakto priznanje. Na ovaj način iskusni diplomata Zoran Milivojević za „Politiku” ocenjuje reakciju Beograda na dokument sa aktuelnog samita u Briselu. Podseća da te rezerve, kada je reč o ovom pitanju, Srbija ima još od prošle godine, odnosno od sastanka u Ohridu i sporazuma. „Predsednik Srbije istakao ih je još u momentu kada je on bio na stolu. Te rezerve nisu ništa novo, to je ono što ponavljamo, od Ohrida pa sve do danas”, rekao je Milivojević. Kako je naveo, to je u vezi s njihovom namerom da Ohridski sporazum ugrade u poglavlje 35 do kraja januara i da nametnu kao nova merila u procesu pristupnih pregovora Srbije sa EU oko ulaska naše zemlje u uniju.

Uložena rezerva znači, podvukao je Milivojević, potvrdu srpskog stava da ni u kakvoj formi, ni de fakto ni de jure, Srbija neće da prizna kosovsku državnost. On pojašnjava da su rezerve zbog toga što Ohridski sporazum u članovima 1, 2 i 4 sadrži elemente državnosti koje omogućuju Kosovu da se međunarodno pravno verifikuje i omogućuju pristup Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama iz sistema UN. Na pitanje da li Srbija mora da uvede sankcije Rusiji, Milivojević kaže da i tu ostaje stav Srbije. „Ovde je pritisak samo pojačan, da Srbija pristupi sankcijama”, rekao je naš sagovornik. Ovi zaključci pokazuju najpre da se ne menja stav EU, da imaju nameru da pojačaju pritisak u vezi sa KiM i sankcijama.

„Ono što je novo, to je jasan stav da pristupni pregovori Srbije ubuduće podrazumevaju i priznanje nezavisnosti Kosova i drugo, da se tim zaključcima podiže lestvica u vezi s tajmingom, što pokazuje interes Evropske unije da do izbora u EU ovo pitanje nekako reše ili pokušaju da reše ili pokušaju novim pritiskom na Srbiju da isposluju da ona promeni stav”, zaključio je Milivojević.

Rezervu je u Briselu na deklaraciju usvojenu na samitu Evropska unija – zapadni Balkan uložila premijerka Srbije, navodeći da usklađivanje s tim dokumentom ne znači bilo kakvo priznanje kosovske nezavisnosti od Beograda, javila je Radio-televizija Srbije. Povodom preksinoć usvojene deklaracije lidera EU i njenih država članica, s kojom su se saglasili svi partneri EU sa zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, Beograd je odgovorio da se sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije, sa implementacionim aneksom iz Ohrida, „smatra prihvatljivim jedino u kontekstu koji se ne odnosi na bilo kakvo de fakto ili de jure priznavanje Kosova”.

„Srbija, posvećena procesu evropske integracije i pregovorima, generalno se, s rezervama, usklađuje s deklaracijom iz Brisela, usvojenom na samitu EU – zapadni Balkan 13. decembra 2023. kao političkom izjavom i pravno neobavezujućim dokumentom”, navedeno je u tekstu koji je premijerka predala EU. Dodaje se da usklađivanje Srbije s deklaracijom „ne utiče na činjenicu da Kosovo i Metohija ostaje integralni deo teritorije Srbije pod međunarodnom upravom, u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN”. „Gore pomenuti dokument ne predstavlja pravno obavezujući ugovor po međunarodnom pravu. Srbija naglašava da usklađivanje (s deklaracijom) nikako ne znači priznavanje članstva takozvanog ’Kosova’ u UN, sistemu organizacija i agencija UN, niti takozvanog teritorijalnog integriteta takozvanog ’Kosova’”, navedeno je u tekstu.