Србија је одбацила државност тзв. Косова

Уложена резерва Србије у Бриселу на декларацију са самита Европска унија – западни Балкан само је потврда да наша земља није сагласна са одредбама Охридског споразума које имају елементе државности за Косово и који би значили де факто признање. На овај начин искусни дипломата Зоран Миливојевић за „Политику” оцењује реакцију Београда на документ са актуелног самита у Бриселу. Подсећа да те резерве, када је реч о овом питању, Србија има још од прошле године, односно од састанка у Охриду и споразума. „Председник Србије истакао их је још у моменту када је он био на столу. Те резерве нису ништа ново, то је оно што понављамо, од Охрида па све до данас”, рекао је Миливојевић. Како је навео, то је у вези с њиховом намером да Охридски споразум уграде у поглавље 35 до краја јануара и да наметну као нова мерила у процесу приступних преговора Србије са ЕУ око уласка наше земље у унију.

Уложена резерва значи, подвукао је Миливојевић, потврду српског става да ни у каквој форми, ни де факто ни де јуре, Србија неће да призна косовску државност. Он појашњава да су резерве због тога што Охридски споразум у члановима 1, 2 и 4 садржи елементе државности које омогућују Косову да се међународно правно верификује и омогућују приступ Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама из система УН. На питање да ли Србија мора да уведе санкције Русији, Миливојевић каже да и ту остаје став Србије. „Овде је притисак само појачан, да Србија приступи санкцијама”, рекао је наш саговорник. Ови закључци показују најпре да се не мења став ЕУ, да имају намеру да појачају притисак у вези са КиМ и санкцијама.

„Оно што је ново, то је јасан став да приступни преговори Србије убудуће подразумевају и признање независности Косова и друго, да се тим закључцима подиже лествица у вези с тајмингом, што показује интерес Европске уније да до избора у ЕУ ово питање некако реше или покушају да реше или покушају новим притиском на Србију да испослују да она промени став”, закључио је Миливојевић.

Резерву је у Бриселу на декларацију усвојену на самиту Европска унија – западни Балкан уложила премијерка Србије, наводећи да усклађивање с тим документом не значи било какво признање косовске независности од Београда, јавила је Радио-телевизија Србије. Поводом прексиноћ усвојене декларације лидера ЕУ и њених држава чланица, с којом су се сагласили сви партнери ЕУ са западног Балкана, укључујући и Србију, Београд је одговорио да се споразум о путу ка нормализацији између Косова и Србије, са имплементационим анексом из Охрида, „сматра прихватљивим једино у контексту који се не односи на било какво де факто или де јуре признавање Косова”.

„Србија, посвећена процесу европске интеграције и преговорима, генерално се, с резервама, усклађује с декларацијом из Брисела, усвојеном на самиту ЕУ – западни Балкан 13. децембра 2023. као политичком изјавом и правно необавезујућим документом”, наведено је у тексту који је премијерка предала ЕУ. Додаје се да усклађивање Србије с декларацијом „не утиче на чињеницу да Косово и Метохија остаје интегрални део територије Србије под међународном управом, у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН”. „Горе поменути документ не представља правно обавезујући уговор по међународном праву. Србија наглашава да усклађивање (с декларацијом) никако не значи признавање чланства такозваног ’Косова’ у УН, систему организација и агенција УН, нити такозваног територијалног интегритета такозваног ’Косова’”, наведено је у тексту.