Докле ће високе камате да успоравају привредни раст

Високе камате успоравају привредни раст, јер нема инвестиција и потрошње. Због тога се сви увелико питају када би највеће светске централне банке могле да почну са такозваним монетарним попуштањем, односно са смањењем камата. Многи постављају питање и шта је приоритетније за сваку економију. Да ли је то смањење инфлације преко високих камата или што пре треба смањити камате како би кренуо привредни раст?

Економиста Михаило Гајић, директор ЛИБЕК-а (Либертаријанског клуба), не жели да лицитира колике ће убудуће да буду каматне стопе. На то ће највише утицати монетарна политика великих централних банака, а она може да се „помера” у складу са приоритетима.

„Оно што је јасно је да су камате повећане управо да би се смањила инфлација, као и да оне могу привреду да одведу у рецесију. Међу економистима се води расправа колико дуго и на који ниво висине монетарне власти треба да повећавају каматне стопе да би смањиле притисак на монетарном тржишту. Ми видимо да су високе камате у Европи већ успеле да оборе инфлацију на путању која се приближава циљаној стопи. С друге стране, видимо да ће Немачка да забележи техничку рецесију, а вероватно и цела еврозона, имајући у виду негативна економска кретања у претходна два квартала. Не мора да значи да је то само због високих каматних стопа, али су сигурно значајно допринеле тим економским кретањима”, каже Гајић.

Појашњава да се потрошња смањује, јер су потрошачки кредити скупи, што све утиче да се смањи производња. И инвестициони кредити привреде нису профитабилни са високим каматама. У таквим условима, којим економским одлукама дати предност? Да ли смањењу инфлације или камата? Шта је за креатора економске политике значајније постићи? Гајић каже да су креатори економске политике, а то су министри финансија и гувернери централних банака, управо особе које су политички постављене, тако да они заправо спроводе политику која је најбоља за њихов политички рејтинг.

„Истраживања су показала да људи више цене раст запослености него контролу раста цена. Важније је да постоји ниска незапосленост него нешто већа стопа инфлације. Много је већи проблем за некога да изгуби посао него да му инфлација поједе десет одсто примања. Из економског угла требало би да постоји јасна разлика између ингеренција. Извршна власт треба да се бави привредним растом и повећањем запослености, док би монетарна политика коју води централна банка требало искључиво да се бави политиком тако да одржи стабилност цена. Пре 30 до 40 година монетарне власти биле су под већом ингеренцијом извршне власти и тада се сматрало да је монетарна политика једна полуга која треба да поспеши економски раст. Земље са таквим режимима као што су Француска, Италија, Шпанија увек су имале већу стопу инфлације, а не нужно већу стопу економског раста. Док су земље као што је Немачка имале ригиднији став о томе каква је улога централне банке имале пристојну стопу економског раста, али са врло ниским стопама инфлације”, каже Гајић.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да камате утичу на све оно што се купује из кредита, а то су инвестиције и куповина трајних потрошних добара.

„Високе камате утичу и на смањивање расположивих доходака грађана, привреде и државе, јер ће већи део дохотка морати да плаћају за камате. Оно што је необично је да ће камате наредне године у реалном износу бити веће него ове године зато што ће номинално да остану исте, а инфлација ће да буде мања. Тако да ће оне више оптерећивати дужнике него ове године. Камате су сад седам одсто за задуживање у еврима, што је велики терет и за привреду и за грађане и за државу. Камата од седам одсто је висока, поготово што је инфлација у еврозони пала на 2,4 одсто”, каже Арсић.

Он сматра да приоритет, као и у другим државама, треба да буде да се инфлација брзо обори. Јер ако се она брзо обори, онда ће бити одрживо смањење каматних стопа и моћи ће раније да почне.

„Ако би покушали раније, односно пре времена да смањимо камате стопе, онда би се продужила инфлација, па би онда морали можда поново да повећавамо камате или да их на том мало смањеном нивоу дуже држимо. Овако кад се инфлација обори на ниво као сада у ЕУ или још нижи у неколико наредних месеци, онда када се крене у смањење каматних стопа, то ће бити нешто трајније”, каже Арсић.

Додаје да је прилично сигурно да камате и кад буду смањене, неће бити на нултом нивоу или негативне као пре неколико година, то је историјски редак догађај и мале су шансе да се то понови.