Сачуваћемо финансијску стабилност и стандард грађана

Јована Рабреновић

Међугодишња инфлација се налази на снажној опадајућој путањи од априла ове године и у односу на март више је него преполовљена. Притом, већ у новембру се спустила на ниво од осам одсто, који смо очекивали у децембру, тако да већ сада можемо рећи да ће крајем године бити и испод очекиваних осам одсто. Наставак опадајуће путање инфлације очекујемо и током наредне године. Средином 2024. требало би да се инфлација нађе у границама нашег циља од три плус или минус 1,5 одсто, а до краја наредне године да буде око централне вредности тог циља, каже у интервјуу за наш лист Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије.

Како бисте грађанима објаснили шта је конкретна корист од тога што је инфлација у паду? Они то у радњама и новчаницима још не виде.

Ако се има у виду очекивани наставак раста зарада и у приватном и јавном сектору у наредном периоду, то значи да ће зараде расти не само номинално већ и реално и да ће бити очувана реална вредност примања наших грађана. Смањење инфлације и враћање у границе циља омогућиће и попуштање монетарних услова, што ће додатно допринети да имамо више новца на располагању за потрошњу и инвестиције, већој извесности пословања и планирања, као и даљем расту запослености и животног стандарда.

Да ли ће смањењем инфлације и цене да иду надоле? И сама Народна банка је у једној недавно објављеној анализи предочила јавности да поскупљење меса још није завршено и да се раст цена те важне животне намирнице још може очекивати. Цене меса у радњама су астрономске. За сваку похвалу је таква искреност Народне банке и квалитет анализе, али с обзиром на то да је у надлежности централне банке контрола раста цена, да ли се могло више учинити на обуздавању поскупљења?

У претходних неколико месеци дошло је до значајног успоравања раста цена, нарочито цена хране, које су у октобру и новембру на месечном нивоу у просеку остале непромењене, док смо, у јулу и августу, доласком нове сезоне, бележили и њихов пад. Поред реакције референтном каматном стопом, просечном репо стопом и стопом обавезне резерве, редовно и транспарентно обавештавали смо јавност о нашем виђењу текуће и будуће инфлације, што је такође допринело усидравању инфлационих очекивања и смиривању инфлаторних притисака. Наше мере доносили смо тако да узму у обзир природу и јачину инфлаторних притисака, али да истовремено обезбеде очување финансијске стабилности и континуитет привредног раста.

Како коментаришете податак да је профит банака за девет месеци чак 865 милиона евра, што све указује на то да ће први пут у овој години премашити милијарду евра и то значи да је дуплиран у односу на период од пре неколико година. Многи би рекли да је инфлација у комбинацији с растом камата неком брат, а неком рат. И зашто нисте и њих прозвали за високе профите као трговце?

Неспорно је да је банкарски сектор у 2023. пословао с профитом, али и да у структури резултата, и ове, као и претходних година, преовлађују приходи из уобичајених банкарских активности. На раст нето добитка највише је утицао раст нето прихода по основу камата, узрокован растом камата централних банака, које је било неопходно да би се зауставио раст инфлације и обезбедила њена опадајућа путања. Више пута смо доказали да предузимањем мера из своје надлежности делујемо у циљу очувања финансијске стабилности, заштите корисника и стандарда грађана. Пример за то је и последња одлука којом смо ограничили каматне стопе на стамбене кредите с променљивом каматном стопом. Процењени ефекат те мере је око десет одсто пројектованог нето резултата банкарског сектора за крај 2023. Подсетићу вас и да смо у августу прошле године донели пакет мера у вези са банкарским накнадама, и као трајну меру одлуку о основном платном рачуну, и цену тог рачуна ограничили на 150 динара.

Због мера Народне банке стамбени дужници који су задужени у знаку евра до краја 2024. године немају стрес због повећања месечних рата. Међутим, својим мерама нисте утицали на висину камата на готовинске зајмове чија је просечна камата сада 14 одсто годишње. Зашто? За динарске зајмове меродавне су камате НБС. Каква су ваша предвиђања када ти дужници могу да очекују пад камата, али и они који би тек да се задуже? Када би могао да се догоди пад ваше референтне камате?

Постепено заоштравање монетарне политике у претходном периоду, које је било неопходно да бисмо сузбили инфлаторне притиске, неминовно се у одређеној мери прелило на цену готовинских кредита. При томе, треба имати у виду и да се скоро 60 одсто износа готовинских кредита односи на кредите са фиксном каматном стопом. Без обзира на то, ми смо још у децембру прошле године, изменама прописа омогућили банкама да клијентима по основу готовинских кредита продуже рок отплате до највише девет година, за три додатне године, чиме смо помогли да се смањи оптерећеност њиховог буџета кредитним обавезама. Почетак ублажавања монетарних услова и брзина којом ће се они попуштати зависиће првенствено од кретања инфлације и њених кључних фактора из домаћег и међународног окружења, који и даље захтевају опрезност монетарне политике.

Рекли сте недавно да је Србија била изложена поплави новца из ЕУ, другим речима наштампан новац се прелио и на нас, што је стварало притисак да динар јача. Колико сте девиза повукли и колико то кошта?

Као одговор на светску финансијску кризу ЕЦБ је убацила огромне количине новца који се прелио и ван граница ЕУ. То је делом подстакло прилив инвестиција ка целом нашем региону. Међутим, стране директне инвестиције, које су последњих година на рекордним нивоима, не потичу само из ЕУ, нити су једини фактор који је допринео повећаној понуди девиза и притисцима ка јачању динара. Фактори су многобројни и огледају се у побољшаним макроекономским показатељима наше земље и очуваној стабилности домаћег тржишта. Осим тога, повећању понуде девиза нарочито је допринео раст извоза, затим приливи по основу туризма и дознака. Како би спречила прекомерно јачање динара, НБС је од 2017. године нето купила преко 8,5 милијарди евра. Само током 2023. купили смо 3,4 милијарде и то је кључни фактор раста наших девизних резерви. У околностима глобално повећане инфлације и раста каматних стопа, трошкови повлачења вишкова динарске ликвидности су већи, али су они значајно мањи од прихода по основу пласмана девизних резерви у иностранству.

У августу сте продрмали јавност тврдњом о високим трговачким маржама па је уследио договор државе и трговачких ланаца да неки производи, са ознаком „боља цена”, буду јефтинији. Колики је учинак те мере на општи раст цена?

Ова мера извесно је допринела смањењу инфлације, али треба имати у виду да је њен основни циљ да заштити животни стандард наших грађана и омогући им да неке од најзначајнијих производа које користе у свакодневном животу купе по нижим ценама од тржишних, да им они буду ценовно доступнији, и у томе је у потпуности успела.

Колико сте задовољни резултатом петогодишњег постојања домаће „дина” картице, у смислу да су банке обавезне да је дају клијентима. Чини ми се да грађани још нису свесни њених бенефита.

Када смо свим грађанима омогућили да располажу средствима са рачуна коришћењем „дина” картица, чије се трансакције обрађују у Србији, што је финансијски најповољније како за банке, тако и за трговце и на крају и кориснике картица, испунили смо наш циљ – аутономију и стабилност нашег система плаћања. Наш „дина кард” систем има најниже међубанкарске провизије на тржишту, што је довело до снижавања провизија интернационалних картичних система, а директно је утицало на смањење трговачких провизија и ширење прихватне мреже. Поред знатно нижих трошкова обраде, „дина” картица препознатљива је на тржишту и кроз сервисе који су доступни корисницима, од плаћања на рате, које има исту функцију као плаћање чековима, али је далеко практичније и једноставније, преко сервиса „Подигни динаре”, до изузетно значајне картице „дина кард јунионпеј”, која, поред тога што нашој „дини” омогућава интернационалну употребу, пружа и могућности за развијање плаћања путем мобилних новчаника и других дигиталних начина плаћања.

На колики привредни раст Народна банка рачуна у наредним годинама?

Након реалног раста БДП-а у 2023. од 2,5 одсто, који ће, према нашим проценама, бити вођен инвестицијама и извозом, у наредној години очекујемо његово убрзање од три до четири одсто, а након тога повратак на претпандемијску путању раста од око четири одсто годишње. Раст БДП-а у наредним годинама би требало да буде вођен домаћом тражњом, и то пре свега приватним инвестицијама и одрживим растом личне потрошње.

Народна банка у децембру прославља велики јубилеј постојања – 150 година српског динара. Како ви гледате на тај велики јубилеј?

Највећи део тог пута динар је био и остао симбол опстанка и напретка нашег народа, као и одраз националног идентитета и наслеђа. Последња деценија донела је скоро незабележену волатилност на глобалном нивоу, узроковану деловањем вишеструких криза и геополитичких сукоба, са свим економским и друштвеним последицама које оне носе. Изузетно сам поносна што је и у таквим условима динар симбол монетарне и опште економске стабилности наше земље. По стабилном динару Србију препознају и домаћа и међународна инвестициона јавност. Историја дуга 150 година намеће обавезу да српски динар очувамо јаком и поузданом валутом и за будуће генерације. Откад сам на челу Народне банке, а то је више од 11 година, та стабилност нема алтернативу, јер су њене предности за економију и целу државу доказано вишеструке.