Sačuvaćemo finansijsku stabilnost i standard građana

Jovana Rabrenović

Međugodišnja inflacija se nalazi na snažnoj opadajućoj putanji od aprila ove godine i u odnosu na mart više je nego prepolovljena. Pritom, već u novembru se spustila na nivo od osam odsto, koji smo očekivali u decembru, tako da već sada možemo reći da će krajem godine biti i ispod očekivanih osam odsto. Nastavak opadajuće putanje inflacije očekujemo i tokom naredne godine. Sredinom 2024. trebalo bi da se inflacija nađe u granicama našeg cilja od tri plus ili minus 1,5 odsto, a do kraja naredne godine da bude oko centralne vrednosti tog cilja, kaže u intervjuu za naš list Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije.

Kako biste građanima objasnili šta je konkretna korist od toga što je inflacija u padu? Oni to u radnjama i novčanicima još ne vide.

Ako se ima u vidu očekivani nastavak rasta zarada i u privatnom i javnom sektoru u narednom periodu, to znači da će zarade rasti ne samo nominalno već i realno i da će biti očuvana realna vrednost primanja naših građana. Smanjenje inflacije i vraćanje u granice cilja omogućiće i popuštanje monetarnih uslova, što će dodatno doprineti da imamo više novca na raspolaganju za potrošnju i investicije, većoj izvesnosti poslovanja i planiranja, kao i daljem rastu zaposlenosti i životnog standarda.

Da li će smanjenjem inflacije i cene da idu nadole? I sama Narodna banka je u jednoj nedavno objavljenoj analizi predočila javnosti da poskupljenje mesa još nije završeno i da se rast cena te važne životne namirnice još može očekivati. Cene mesa u radnjama su astronomske. Za svaku pohvalu je takva iskrenost Narodne banke i kvalitet analize, ali s obzirom na to da je u nadležnosti centralne banke kontrola rasta cena, da li se moglo više učiniti na obuzdavanju poskupljenja?

U prethodnih nekoliko meseci došlo je do značajnog usporavanja rasta cena, naročito cena hrane, koje su u oktobru i novembru na mesečnom nivou u proseku ostale nepromenjene, dok smo, u julu i avgustu, dolaskom nove sezone, beležili i njihov pad. Pored reakcije referentnom kamatnom stopom, prosečnom repo stopom i stopom obavezne rezerve, redovno i transparentno obaveštavali smo javnost o našem viđenju tekuće i buduće inflacije, što je takođe doprinelo usidravanju inflacionih očekivanja i smirivanju inflatornih pritisaka. Naše mere donosili smo tako da uzmu u obzir prirodu i jačinu inflatornih pritisaka, ali da istovremeno obezbede očuvanje finansijske stabilnosti i kontinuitet privrednog rasta.

Kako komentarišete podatak da je profit banaka za devet meseci čak 865 miliona evra, što sve ukazuje na to da će prvi put u ovoj godini premašiti milijardu evra i to znači da je dupliran u odnosu na period od pre nekoliko godina. Mnogi bi rekli da je inflacija u kombinaciji s rastom kamata nekom brat, a nekom rat. I zašto niste i njih prozvali za visoke profite kao trgovce?

Nesporno je da je bankarski sektor u 2023. poslovao s profitom, ali i da u strukturi rezultata, i ove, kao i prethodnih godina, preovlađuju prihodi iz uobičajenih bankarskih aktivnosti. Na rast neto dobitka najviše je uticao rast neto prihoda po osnovu kamata, uzrokovan rastom kamata centralnih banaka, koje je bilo neophodno da bi se zaustavio rast inflacije i obezbedila njena opadajuća putanja. Više puta smo dokazali da preduzimanjem mera iz svoje nadležnosti delujemo u cilju očuvanja finansijske stabilnosti, zaštite korisnika i standarda građana. Primer za to je i poslednja odluka kojom smo ograničili kamatne stope na stambene kredite s promenljivom kamatnom stopom. Procenjeni efekat te mere je oko deset odsto projektovanog neto rezultata bankarskog sektora za kraj 2023. Podsetiću vas i da smo u avgustu prošle godine doneli paket mera u vezi sa bankarskim naknadama, i kao trajnu meru odluku o osnovnom platnom računu, i cenu tog računa ograničili na 150 dinara.

Zbog mera Narodne banke stambeni dužnici koji su zaduženi u znaku evra do kraja 2024. godine nemaju stres zbog povećanja mesečnih rata. Međutim, svojim merama niste uticali na visinu kamata na gotovinske zajmove čija je prosečna kamata sada 14 odsto godišnje. Zašto? Za dinarske zajmove merodavne su kamate NBS. Kakva su vaša predviđanja kada ti dužnici mogu da očekuju pad kamata, ali i oni koji bi tek da se zaduže? Kada bi mogao da se dogodi pad vaše referentne kamate?

Postepeno zaoštravanje monetarne politike u prethodnom periodu, koje je bilo neophodno da bismo suzbili inflatorne pritiske, neminovno se u određenoj meri prelilo na cenu gotovinskih kredita. Pri tome, treba imati u vidu i da se skoro 60 odsto iznosa gotovinskih kredita odnosi na kredite sa fiksnom kamatnom stopom. Bez obzira na to, mi smo još u decembru prošle godine, izmenama propisa omogućili bankama da klijentima po osnovu gotovinskih kredita produže rok otplate do najviše devet godina, za tri dodatne godine, čime smo pomogli da se smanji opterećenost njihovog budžeta kreditnim obavezama. Početak ublažavanja monetarnih uslova i brzina kojom će se oni popuštati zavisiće prvenstveno od kretanja inflacije i njenih ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, koji i dalje zahtevaju opreznost monetarne politike.

Rekli ste nedavno da je Srbija bila izložena poplavi novca iz EU, drugim rečima naštampan novac se prelio i na nas, što je stvaralo pritisak da dinar jača. Koliko ste deviza povukli i koliko to košta?

Kao odgovor na svetsku finansijsku krizu ECB je ubacila ogromne količine novca koji se prelio i van granica EU. To je delom podstaklo priliv investicija ka celom našem regionu. Međutim, strane direktne investicije, koje su poslednjih godina na rekordnim nivoima, ne potiču samo iz EU, niti su jedini faktor koji je doprineo povećanoj ponudi deviza i pritiscima ka jačanju dinara. Faktori su mnogobrojni i ogledaju se u poboljšanim makroekonomskim pokazateljima naše zemlje i očuvanoj stabilnosti domaćeg tržišta. Osim toga, povećanju ponude deviza naročito je doprineo rast izvoza, zatim prilivi po osnovu turizma i doznaka. Kako bi sprečila prekomerno jačanje dinara, NBS je od 2017. godine neto kupila preko 8,5 milijardi evra. Samo tokom 2023. kupili smo 3,4 milijarde i to je ključni faktor rasta naših deviznih rezervi. U okolnostima globalno povećane inflacije i rasta kamatnih stopa, troškovi povlačenja viškova dinarske likvidnosti su veći, ali su oni značajno manji od prihoda po osnovu plasmana deviznih rezervi u inostranstvu.

U avgustu ste prodrmali javnost tvrdnjom o visokim trgovačkim maržama pa je usledio dogovor države i trgovačkih lanaca da neki proizvodi, sa oznakom „bolja cena”, budu jeftiniji. Koliki je učinak te mere na opšti rast cena?

Ova mera izvesno je doprinela smanjenju inflacije, ali treba imati u vidu da je njen osnovni cilj da zaštiti životni standard naših građana i omogući im da neke od najznačajnijih proizvoda koje koriste u svakodnevnom životu kupe po nižim cenama od tržišnih, da im oni budu cenovno dostupniji, i u tome je u potpunosti uspela.

Koliko ste zadovoljni rezultatom petogodišnjeg postojanja domaće „dina” kartice, u smislu da su banke obavezne da je daju klijentima. Čini mi se da građani još nisu svesni njenih benefita.

Kada smo svim građanima omogućili da raspolažu sredstvima sa računa korišćenjem „dina” kartica, čije se transakcije obrađuju u Srbiji, što je finansijski najpovoljnije kako za banke, tako i za trgovce i na kraju i korisnike kartica, ispunili smo naš cilj – autonomiju i stabilnost našeg sistema plaćanja. Naš „dina kard” sistem ima najniže međubankarske provizije na tržištu, što je dovelo do snižavanja provizija internacionalnih kartičnih sistema, a direktno je uticalo na smanjenje trgovačkih provizija i širenje prihvatne mreže. Pored znatno nižih troškova obrade, „dina” kartica prepoznatljiva je na tržištu i kroz servise koji su dostupni korisnicima, od plaćanja na rate, koje ima istu funkciju kao plaćanje čekovima, ali je daleko praktičnije i jednostavnije, preko servisa „Podigni dinare”, do izuzetno značajne kartice „dina kard junionpej”, koja, pored toga što našoj „dini” omogućava internacionalnu upotrebu, pruža i mogućnosti za razvijanje plaćanja putem mobilnih novčanika i drugih digitalnih načina plaćanja.

Na koliki privredni rast Narodna banka računa u narednim godinama?

Nakon realnog rasta BDP-a u 2023. od 2,5 odsto, koji će, prema našim procenama, biti vođen investicijama i izvozom, u narednoj godini očekujemo njegovo ubrzanje od tri do četiri odsto, a nakon toga povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje. Rast BDP-a u narednim godinama bi trebalo da bude vođen domaćom tražnjom, i to pre svega privatnim investicijama i održivim rastom lične potrošnje.

Narodna banka u decembru proslavlja veliki jubilej postojanja – 150 godina srpskog dinara. Kako vi gledate na taj veliki jubilej?

Najveći deo tog puta dinar je bio i ostao simbol opstanka i napretka našeg naroda, kao i odraz nacionalnog identiteta i nasleđa. Poslednja decenija donela je skoro nezabeleženu volatilnost na globalnom nivou, uzrokovanu delovanjem višestrukih kriza i geopolitičkih sukoba, sa svim ekonomskim i društvenim posledicama koje one nose. Izuzetno sam ponosna što je i u takvim uslovima dinar simbol monetarne i opšte ekonomske stabilnosti naše zemlje. Po stabilnom dinaru Srbiju prepoznaju i domaća i međunarodna investiciona javnost. Istorija duga 150 godina nameće obavezu da srpski dinar očuvamo jakom i pouzdanom valutom i za buduće generacije. Otkad sam na čelu Narodne banke, a to je više od 11 godina, ta stabilnost nema alternativu, jer su njene prednosti za ekonomiju i celu državu dokazano višestruke.