Вештачка интелигенција је попут нуклеарног оружја

Још 2014. британски научник Стивен Хокинг рекао је да би стварање савршених мислећих машина могло да представља претњу за опстанак човечанства. Да има разлога за забринутост говори и чињеница да су Илон Маск и стотине светских стручњака потписали апел у коме су тражили шестомесечну паузу у истраживању вештачке интелигенције (АИ), што није прихваћено.

Да ли АИ угрожава нашу приватност и које још безбедносне ризике носи, разговарали смо са Владимиром Ђукановићем, који је последњих година чест гост на трибинама посвећеним АИ.

– Израз вештачка интелигенција се односи на програмске језике попут „Лиспа”. Он се користи у програмирању машина које имају моћ да саме уче. Поента је што компјутер сам испробава одређене одговоре у односу на своје окружење и сам себе допуњује – каже Ђукановић, који је радио као главни трговац у инвестиционом фонду „Џеј Пи Морган”. По струци филозоф и економиста, након живота у Америци, Енглеској и Јапану, вратио се у домовину. Због успешне каријере на Менхетну, наши медији су га прозвали „српским вуком са Волстрита”, а недавно је, после вишегодишњег истраживања вештачке интелигенције (АИ), објавио роман „Блистање”, посвећен управо овом феномену.

Како објашњава, иако је вештачка интелигенција присутна у нашим животима већ 20 година, између осталог и преко реклама на „Фејсбуку” и „Гуглу”. Тек појавом чета ГПТ дошло је до повећаног интересовања, јер људи имају осећај да комуницирају са стварном особом. Да је АИ глобални проблем, указују свакодневно чак и водећи светски стручњаци за ову област.

– АИ је као нуклеарно наоружање – или ћемо се као свет договорити, или је ирелевантно шта ће урадити засебно било која држава – истиче наш саговорник.

Један од највећих ризика по приватност је и „дипфејк” технологија, уз помоћ које свако може да се лажно представи. Тако је забележно да је извесни хакер видео-позива прошле године разговарао са градоначелницима Берлина, Мадрида и Беча, представљајући се као њихов колега из Кијева, Виталиј Кличко.

– Као и код сваке технологије, увек ће постојати они који ће покушати да је злоупотребе. То вероватно нећемо успети у потпуности да контролишемо, али је правна регулатива неопходна – сматра Ђукановић, надовезујући се на вест да су званичници ЕУ претходне недеље постигли договор о првим законима који регулишу употребу вештачке интелигенције.

– Нико сем ЕУ није изгласао ништа слично и нема озбиљног помака, а веома је тешко усагласити то глобално. Шта вреди да једна земља регулише АИ, кад ће неко из друге државе моћи да нанесе штету – упозорава наш саговорник.

Он наводи и пример који јесте научна фантастика, али је и један од могућих сценарија за будућност, уколико се АИ отргне контроли:

– АИ ће у једном тренутку постати дупло, па 10, па 100, па милион пута интелигентнија од нас. Да ли онда некога ко је толико паметнији можете да спречите у било чему? У књизи „Филозофија свести” Дејвида Чалмерса говори се о томе како ће се такво биће односити према човеку и ниједан сценарио није добар. Један од њих је, рецимо, да ће машине ставити људе у зоо-врт као што ми сада затварамо животиње. Све су то велике непознанице, нико не може са сигурношћу да предвиди шта нас чека у будућности.

Ђукановић се осврће и на извештај инвестиционе банке Голдман Сакс у ком пише да би АИ могла да угрози 300 милиона послова у САД и Европи. Како каже, пре 20 година се сматрало да ће машине заменити раднике, док су сада на удару највише високообразовани.

– У последња два века сваки технолошки развој је био довољно спор да смо могли да се преквалификујемо, а сада је питање да ли ћемо имати времена за то. „Фајненшнел тајмс” је објавио чланак у којем се наводи да је већ скоро три одсто људи изгубило посао на великим фриленс платформама као резултат четa ГПТ. Кажу да ће 300 милиона радних места бити у опасности краткорочно, али то је скоро 10 одсто радне снаге на светском нивоу – наглашава овај финансијски стручњак.

За себе каже да је егзистенцијалиста под утицајем Жан-Пол Сартра, Симон де Бовоар и Албера Камија, а на будућност АИ гледа са филозофског аспекта. Он сматра да се свет налази на раскрсници, где један пут води ка томе да ће ова технологија бити само још једна у низу која служи човечанству, док друга рута води у „пакао”.