Култура – енергија 21. века

Овогодишњу музичку јесен, између осталих, свакако ће обележити и Рамбо Амадеус. У прилог овоме је више повода: излазак новог студијског албума, многобројни концерти и промоције и учешће на Београдском џез фестивалу. Уметник који већ деценијама провоцира и инспирише домаћу јавност у интервјуу за наш лист одговара у свом инвентивном стилу.

Ваши многобројни поштоваоци са нестрпљењем су чекали излазак новог албума „Хипишизик метафизик”. Почев од наслова, рекло би се да настављате Вама својствен иноваторски дух?

Ове песме су заправо одраз свих оних тема које су ме интимно заокупљале неколико година пре него што ће се све уобличити у целину. Дакле, с поносом могу рећи да нисам имао никакву намеру да правим неки хит са предумишљајем, нити има неких доскочица намењених адолесцентима. Дакле, слободно се може рећи да се никако не ради о популарној музици. Осим, наравно, нумере „Холестерол и рокенрол”. „Хипишизик метафизик” као синтагма симболизује стање ума човека васпитаног у хуманом друштву једнакости, затеченог провалом најбруталнијег либералног капитализма у његово окружење. Добро васпитан човек тешко се мири са новим правилима игре у којима порнографија, у ширем смислу речи, постаје нешто сасвим пожељно, привлачно и од друштва цењено.

Недавно се на Вашем сајту могао наћи линк за бесплатно преузимање албума. Да ли је ово у складу са здраворазумском логиком у вези са данашњом пиратеријом – по принципу „боље да се сам пиратизујем него да то други чине”?

Заправо, не, ми смо открили сајтове који су пиратизовали плочу, и просто нисам хтео да испаднем будала, да се правим као да они не постоје. Сада, када је плоча изашла на „Амазон”, „Ај-тјун” и остале интернет-продаваче музике, пирати су мање лежерни у свом нелегалном послу. Наравно, ја нове технологије прихватам, и тај период интернет-пиратерије је убрзао нове технолошке процесе, тј. довео до могућности да сада можемо понудити музику на продају глобалном тржишту. Пре неки дан сам, замислите, зарадио први долар, у Америци су почели да скидају моје песме.

Пошто се за вас слободно може рећи да сте ветеран на нашој сцени, хоће ли нови албум поред „класичног” промовисања (концерти, турнеја, гостовања…) укључити и нека изненађења и освежења по којима сте иначе познати?

Ми смо незгодно, некрофилско друштво. Овде се ни за кога не каже да је у пуној стваралачкој снази, него се одмах од „младог и талентованог” претварате у „легенду” и „ветерана”. Такве епитете прихватам као дисквалификацију, не као комплимент. Такође, друштво спектакла, у коме живимо донело је апсурдно обраћање пажње на промоцију, а не на сам садржај. Ја опет примећујем да, с обзиром на промену околности и глобално отопљавање, промовисање постаје „passé”. Енергија намењена промовисању боље ће бити искоришћена ако се употреби за подизање квалитета самог садржаја.

Вас никако не можемо окарактерисати само као „музичара”, с обзиром на ваш дијапазон интересовања и деловања. Колико се данас исплати бавити се овим послом, у финансијском и свим другим погледима?

Мене је отац учио да радим оно што волим, па ћу онда бити задовољан са мање пара него ако радим оно што ми се не свиђа. Човеку, кад мрзи свој посао, пара никада није довољно. Ево, сад сам заокупљен феноменом прљавих и чистих енергија, енергетском ефикасношћу, глобалним отопљавањем. Kористим ову прилику да кажем вашим читаоцима да купују штедљиве сијалице и да дихтују врата и прозоре, мање ће трошити пара на струју и грејање, а учиниће нешто корисно за све нас.

Ове године учествујете и на Београдском џез фестивалу. Ваше појављивање у програму фестивала изазвало је велико интересовање домаће публике, пошто нисте џез музичар у класичном смислу те речи, иако Ваша музика има специфичне џез елементе. Шта очекујете од самог наступа и шта може да очекује београдска публика?

Остао ми је наслов једног од легендарних албума групе која се зове, мислим, „Џетро тал”, нисам сигуран, он гласи: „Тоо оld for Rock`n`Roll, too young to Die.”, што би требало да значи престар за рокенрол, премлад за смрт. Моја верзија би гласила „Престар за рокенрол , преглуп за џез”. Гледајући разне џез фестивале, тешим се да на њима наступају и гори од мене, мерено пуританским џез критеријумима.

Колико сте имали прилике да пратите овогодишње концерте и фестивале у Србији? Технички гледано, чини се да је ово најбогатија година у дугом низу. Какав је Ваш утисак и на којим сте концертима највише уживали? Да Ви одлучујете, кога бисте довели?

Шоу бизнис је на западу пре свега бизнис, а за нас још увек шоу, тако да доста наивно прихватамо гостовања разноразних испод просечних поп икона, које само зато што су из иностранства пуне хале. Наравно, има и савршених уметника, нарочито ценим што Београд издашно организује класична и џез гостовања, тако да квалитет не недостаје. Наравно, по мом укусу би било да буде више мањих догађаја, а мање ових мегаломанских. Култура је енергија 21. века, и што више будемо улагали у дизање општег нивоа знања и истанчавање укуса и сензибилитета, то ћемо се лакше сналазити у будућности, која је већ ту.