Европи прете тропске болести

Научници Друштва за очување дивљег света упозоравају, са конференције Међународне уније за очување природе одржане у Барселони, да ће климатске промене изазвати већу учесталост тзв. 12 смртоносних болести код људи, а њихов потпуни извештај објављује британски „Тајмс”. 

Ебола, колера, куга или птичји грип, само су неке од болести које су научници споменули, а које се шире светом због климатских промена. Тврди се, такође, да управо дивљи свет може да укаже на приближавање болести, чиме би се спасли милиони живота. „Посматрањем животиња моћи ћемо да предузмемо мере да заштитимо не само људе већ и локалне економије од могућих тешких последица”, каже Вилијам Кареш из овог друштва. Ширење болести довело је до велике економске штете. Тако се процењује да је птичији грип, од средине деведесетих година прошлог века, нанео губитке светској економији од 100 милијарди долара.

У дискусију се укључио и Стивен Сандерсон, председник и директор споменутог друштва. „Термин ‘климатске промене’ не подразумева само топљење леда на половима и раст нивоа мора који прети приобалним градовима. Подједнако је важно како ће повишене температуре и променљиви ниво падавина утицати на промену распрострањености опасних патогена”, каже Сандерсон.

Иако се очекивало да у списак смртоносних обољења буде укључена маларија, то се није десило. Разлог за то лежи у чињеници да облик болести који погађа људе није регистрован код животиња, без обзира на то што је преносе комарци.

Крајњи захтев истраживача је да се широм света поставе системи за рано откривање симптома болести међу животињама, пре него што се оне прошире међу људима. У појединим деловима света већ је уведено посматрање које се показало успешним.

Дванаест смртоносних болести  

Птичји грип: Попут људске грознице, птичји грип, или авијарна инфлуенца, заразно је обољење животиња узроковано вирусима који у нормалним условима инфицирају само птице и, ређе, свиње. Вируси птичјег грипа високо су специфични за врсту али, у појединим случајевима, могу да прескоче биолошку баријеру и да инфицирају људе. Тренутно је највећа претња због које брине Светска здравствена организација вирус „H5N1“.

Пироплазмоза: Тип болести које изазивају крпељи код домаћих и дивљих животиња. Ипак, постоји могућност да их инсекти пренесу и на људе. У случају једног зараженог крпеља, вирус не узрокује тешке последице. Међутим, ако их има више, оболели постаје подложнији другим инфективним болестима.

Колера: Акутна инфекција коју узрокује бактерија Vibrio cholerae, која се шири водом и морском храном. Најчешће се јавља у Азији, Африци, Јужној и Централној Америци. Након оболевања, колера, ако се не лечи, брзо постаје смртоносна.

Ебола грозница: Болест је изазвана инфекцијом ебола вируса, који је откривен у Африци. Попут сличне, Марбург хеморагијске грознице, ебола лако убија људе, гориле и шимпанзе. Не постоји лек за ово обољење. Како се догађају климатске промене, научници очекују да ће се ова смртоносна болест појавити и на другим континентима и да ће бити све чешћа.

Паразитска обољења: Копно и мора препуни су разних врста паразита. Како долази до промена у температури и падавинама, опстанак паразита у природи биће увећан у многим државама. На тај начин доћи ће и до повећања броја оболелих људи и животиња.

Лајмска болест: Као последица уједа крпеља може се јавити лајмска болест. Због климатских промена доћи ће до повећања броја заражених крпеља који ће болест проширити у области које досад нису биле на „удару”, чиме ће се повећати и број оболелих људи и животиња.

Куга: Jersinia pestis – једна од најстаријих познатих заразних болести – и даље узрокује велику смртност у дивљини, код домаћих животиња, али и код људи у појединим деловима света. Узрочници болести су пацови, тачније пацовске буве које преносе заразу са оболелих на здраве животиње и човека. Климатске промене, и у случају ове болести, доприносе њеном ширењу.

Црвена плима: Болест коју изазива цветање алги, које луче токсичне материје, а које су смртоносне за људе и дивљину. Ове биљке узрокују масован помор рибе, пингвина и галебова, а доводе и до болести и умирања људи.

Тексаска грозница: Или „Грозница долине Рифт” је акутно вирусно обољење које се јавља у Африци и на Блиском истоку. Примарно оболевају домаће животиње и птице. Човек се инфицира ако дође у контакт са крвљу, телесним течностима и органима инфицираних животиња. Код људи, болест може бити фатална.

Спавајућа болест: Болест која погађа људе и животиње. Узрочник је паразит, Trypanosoma brucei, а човек се инфицира уједом це-це муве. Обољење је најзаступљеније на подручју супсахарске Африке. Сваке године лекари забележе 300.000 новооболелих и више од 40.000 преминулих у источној Африци. Климатске промене могу имати утицај на ширење болести и у друге делове света.

Туберкулоза: Ова болест још представља један од највећих епидемиолошких проблема. Стручњаци указују да се од туберкулозе годишње разболи од осам до десет милиона људи, а умре око три милиона. Болест погађа углавном становништво сиромашних и неразвијених земаља. Савремене методе лечења скоро су елиминисале туберкулозу у развијеним земљама, али услед климатских промена могуће је да ће доћи до преношења болести из оболелих крајева на остале.

Жута грозница: Болест установљена у тропским регионима Африке и у деловима Централне и Јужне Америке. Носиоци вируса су комарци који ће се, због промена у температури, проширити у крајеве у којима их досад није било. Када комарац пренесе инфекцију на човека онда заражена особа може да буде извор за друге људе, међу којима се преноси, такође, комарцем.