Пршут пре историје

Његуши – О Његушима се најчешће говорило као о месту које је дало владаре и творце црногорске државе, духовне и световне, од владике Данила до краља Николе, што је за ову необичну оазу у катунском кршу свакако допринос без премца. Историјски контекст допуњују још његушки гувернадури, сердари и војводе, као и одиве на владарским дворовима широм Европе: краљица, велике кнегиње, војвоткиње и принцезе. У економском смислу најчешће се помињу чувени његушки специјалитети: пршут, кастрадина, сир и медовина, а у здравственом позната његушка „арија”...

Овако у својој књизи „Његуши кроз вријеме” о најчувенијем црногорском селу, а које је у ствари планинска варош на старом друму чувеном по својим серпентинама од Цетиња према Котору, пише Душан Оташевић.

Октобар је, сезона је за нама, на Његушима је све хладније. Но, туриста, пролазника и знатижељника још има. Задржавају се у ресторанима и кафанама уз пут који пресеца Његушко поље. Уређене су лепо и гости уживају у чувеном пршуту, сиру, доброј ракији и медовини које другде готово да нема. Купују намерници те специјалитете и од домаћина, ту и тамо понесу и понеки сувенир који ће их подсећати на боравак у овом крају подно Ловћена.

Што се пак историје тиче, оне чији су трагови дубоко утиснути у разне објекте јединствене црногорске оазе у њеном „каменом мору”, нуди се у малим количинама. Некако на – кашичицу.

Оно што је мање-више увек отворених врата и доступно туристима који преко Његуша силазе у Боку, или се из ње чувеним серпентинама пењу овде, јесте Његошева родна кућа. Налази се тик уз цесту, у заселку Ераковићи, поодавно обновљена са експонатима из времена када се у њој родио Раде Томов, потоњи Петар Други Петровић, владика и господар Црне Горе. И највећи песник словенскога југа. У њој је деценијама Рако Поповић, рођени Његуш, као кустос „Музеја Цетиње”, дубоким, продорним гласом течно и разговетно причао посетиоцима о ловћенском генију, његовом детињству, славним данима, родитељима, стрицу светом Петру Цетињском и другим знаменитим личностима из династије Петровић Његош. Рако и даље долази, а казивање је делом препустио млађима, који га лепо следе у овом послу.

И ове сезоне је било туриста, нарочито с простора бивше Југославије. И странаца, такође. Долазили су аутобусима на излет, а доста њих је својим аутомобилима стизало на Његуше.

Нажалост, премало је путоказа од Подгорице ка Цетињу и широм Приморја који указују на ову али и друге знаменитости Његуша.

На другој страни, добар део историје је и даље „под кључем”. Родна кућа краља Николе, „таста Европе”, такође песника, која се налази у близини Његошеве, затворена је. Адаптирана поодавно, чека подуго нови „гланц” и нарочито оне који ће је изнутра показивати туристима.

Његуши имају чак шеснаест цркава. Углавном су обновљене, али су за посетиоце најчешће затворене. Чак и она надомак Његошеве родне куће, посвећена светом Ђорђу (крсна слава династије Петровић-Његош), где су сахрањени његови родитељи Перо и Ивана.

Његуши су на путу, али и подалеко од њега. Туристички и културни посленици мало чине да ово место упишу на прави начин у нове туристичке мапе. Пршут и сир су одавно на јеловнику, али је историја закључана.

Саво Греговић

---------------------------------

Родна кућа

Његошеву родну кућу подигао је 1782.Петар Први Петровић,као јединствену,дужу грађевину,правоугаоне основе,са подрумом и спратом.Кућу је делио са три брата.Средишњи део припао је Тому Марковом,Његошевом оцу.Грађена је од тесаног,домаћег камена.Било је више реконструкција,а последња је урађена 1973.