Удружили се потомци Танаска Рајића

Топола – Недавно је у Тополи подно Опленца основано Удружење „Потомци Танаска Рајића”, чије је седиште у Београду. Њихов циљ је очување лика и дела једног од најистакнутијих устаничких јунака, пријатеља и личног барјактара Карађорђа Петровића, али и традиционалних вредности српског народа. Оснивачи су Јелена из Београда, Милица из Страгара и Дејан из Тополе, иначе сви Рајићи, а на првој скупштини у Основној школи „Карађорђе” у Тополи присуствовали су поштоваоци Танаска Рајића и почасни чланови Удружења – Владета Коларевић, књижевник, Слободан Филиповић, етнолог, Иван Симоновић, писац, Зоран Антонијевић, публициста, и Раде Бановић из Буковика.

Као будуће активности удружења планирани су – манифестација „Танаскови дани” посвећена Танаску и осталим јунацима, истраживачко путовање у Беч и прикупљање архивске грађе ради даљег откривања порекла њихових предака и осталих појединаца, туристичка тура под називом „Трагом наших предака” како би се посетила места која су била привремена станишта прaдедова уз посете манастирима и споменицима где вечно почивају сени њихових предака. Предвиђена је и рехабилитација Танасковог родног Десановца као угроженог подручја Страгара, његово лоцирање и иницирање за етно-село, очување и репарација старих огњишта. Приоритет је и окупљање потомака и позив свима да се јаве удружењу које има страницу на „Фејсбуку” ради упознавања и даљих окупљања.

Први сусрет потомака Танаска Рајића после 208 година, одиграо се овог лета, 24. јуна у манастиру Вољавча на Руднику, где је сахрањена Танаскова глава. Овом приликом потомци су посетили и Љубић, место у којем је Танаско погинуо. Ту су угошћени у оквиру манифестације „Царски и Танаскови дани” под покровитељством града Чачка.

У оквиру крагујевачке манифестације „Дани шљива” у Страгарима свечано је подигнут барјак на месту на којем је према предању било старо огњиште Танаска Рајића, а испред споменика у Страгарима окупљенима су се обратили и потомци и поштоваоци. Овај догађај назвали су „Танасковање”.

Атанаско (Танаско) Рајић био је породични човек и домаћин. Према предању, рођен је 1754. године у бајковитом шумадијском селу Страгари подно Рудника. Према породичном предању, Танасков отац се оделио од остале браће и отишао у крчевину – засеок Десановац, где је подигао брвнару и остале господарске зграде. Погинуо је у време Кочине крајине па је терет вођења домаћинства пао на сина Танаска који је вредно радио и трговао стоком на Аустроугарском тржишту. У време пред устанак Страгари су имали свега педесетак кућа од брвана зараслих у густу храстову шуму. После Танаскове погибије (6. јуна 1815) његово огњиште је порушено, док су унуци успели да пренесу подрум који је био део куће мало даље где и данас постоји и под заштитом је државе. У Десановцу и данас скромно живе и неки потомци Танаска Рајића. Тамо као време да је стало, ништа се није променило за 208 година. Јелена и Милица су годинама истраживале порекло своје породице и прикупљале архивску грађу фамилије Рајић родом из Страгара, што је резултирало скупом у Вољавчи.