Сезона кијања у пуном јеку

Повратак ђака у школске клупе и почетак грејне сезоне, на неки начин, „отворили” су сезону кашљања, кијања и шмрцања и повећане потрошње папирних марамица, а одлазак у апотеку постао је саставни део дневних активности. У календару инфективних болести, период од новембра до фебруара означен је као сезона респираторних инфекција, а статистика говори да одрасле особе од три до пет пута годишње „закаче” неку инфекцију дисајних путева, док малишани који иду у вртић чак десет пута годишње „донесу” прехладу у кућу. У прилог тези да респираторне инфекције не треба неозбиљно схватати говори и невероватан податак да око 3,7 милиона особа сваке године у свету умире од последица ових инфекција. 

Доцент др Весна Шкодрић-Трифуновић, пулмолог са Института за плућне болести и туберкулозу Србије, подсећа да инфекције респираторног система представљају најчешће инфекције у општој популацији и то – не без разлога. Више од 500 различитих микроорганизама може бити узрочник ових инфекција које се шире капљичним путем, а непроветрене просторије у којима борави много особа идеална су средина за „примопредају” вируса и бактерија.

Нашим лекарима, међутим, професионалну главобољу у највећој мери задаје прекомерна употреба антибиотика у лечењу респираторних инфекција, односно чињеница да наш народ радије одлази апотекару, уместо лекару када прехлада захвати „трансверзалу” ухо-грло-нос.  

„Према подацима, чак 70 одсто антибиотика прописује се због респираторних инфекција – а половина њих у општој пракси, због чега је едукација лекара опште медицине неопходна. Највећи проблем у третману инфекција дисајних путева лекарима прави нерационална употреба антибиотика – пре свега због ризика за настанак микроорганизама резистентних на антибиотике, а највећа злоупотреба антибиотика дешава се код непотребног лечења вирусних инфекција, нарочито код малишана”, истиче др Весна Шкодрић-Трифуновић.  

Наша саговорница додаје да је око 60 одсто респираторних инфекција узроковано бактеријама, док је око 40 одсто њих вирусног порекла. Мора се имати на уму, међутим, да респираторна инфекција некад може да почне као вирусна са благом клиничком сликом, а да се настави као бактеријска. Ако температура не спада ни после три-четири дана, а особа се осећа малаксало и има упоран кашаљ праћен искашљавањем постоји основана сумња да је вирусна инфекција прешла у бактеријску. Др Весна Шкодрић-Трифуновић истиче да су најчешће коришћени лекови за лечење респираторних инфекција у клиничкој пракси „амоксицилин” и макролидни антибиотици најновије генерације.

Наша саговорница истиче да савете лекара у највећој мери слушају пацијенти у трећем животном добу, а најмање „послушни” су запослени, пацијенти који немају времена за одлазак лекару, већ сами себи прописују антибиотике. Она такође оцењује да нигде у Европи антибиотици не могу тако слободно да се купе као код нас, а њихова цена је више него приступачна. Осим тога, већина особа које се лече по принципу „сам свој доктор” узима антибиотике свега два три дана, односно док не прођу симптоми, а у упутству за употребу ових лекова стоји да они морају да се узимају минимум пет до седам дана, јер прерани престанак узимања лекова може да доведе до резистентности.

Доцент др Милован Димитријевић, са Института за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију, подсећа да у једном кубном метру затвореног простора може да живи неколико стотина милиона бактерија, а једини начин борбе против ових невидљивих непријатеља јесте проветравање просторије и тоалета носа физиолошким раствором. Када су у питању инфекције горњих респираторних путева, терапија се даје на основу бриса слузокоже носа и ждрела, а ако се не лече, инфекције горњих дисајних путева могу се проширити на кости лица, мождане опне и очну дупљу.