Кредити замрли услед високих камата

Кредити су „замрли”. Високе камате испоставиле су рачун, па тако кредитног раста на годишњем нивоу нема. Према подацима Удружења банака Србије (УБС), за крај новембра становништво, предузетници и привреда дуговали су готово у динар као и пре годину дана. То је сада 3.430 милијарди динара наспрам 3.341 милијарду динара. Статистика показује раст од 0,2 одсто на годишњем нивоу. Истини за вољу, раст постоји код становништва на месечном нивоу, превасходно за кеш кредите, и он износи готово пет одсто. Код стамбених кредита на годишњем нивоу постоји раст од само 0,1 одсто, али на месечном нивоу, што значи новембар на октобар 2023. године, ипак, постоји раст од 7,1 одсто.

Добра ствар је што се терет високих камата још не види, односно удео кредита са проблемима у отплати се још не повећава. Учешће доцње, а она код правних лица и предузетника представља доспеле ненаплаћене обавезе преко 15 дана, а код физичких лица преко 60 дана у дугу по основу банкарских кредита, и даље је само 2,8 одсто.

Криза се, такође, не види ни у коришћењу дозвољеног минуса за којим се најлакше и најчешће посеже и који је најскупљи производ. Становништво по овом основу у просеку банкама месечно дугује 43.784 динара, а учешће доцње у износу дозвољеног прекорачења је 7,5 одсто. Број текућих рачуна у доцњи на годишњем нивоу смањен је за чак 7,6 одсто.

Према подацима Народне банке (НБС), просечна камата на дозвољено прекорачење за 19 банака износила је у октобру 28,71 одсто на годишњем нивоу. То значи да има и нижих и виших цена овог производа, како га банке називају. Најнижа је 10,82 одсто, а највиша 33,34 одсто. Већина наплаћује између 20 и 30 одсто годишње. Одлазак у црвено, тачније у недозвољени минус, тек кошта. Банке на такву врсту прекорачења у просеку наплаћују 32,66 одсто, мада, две банке наплаћује више од 50 одсто годишње.

Позајмице по текућем рачуну представљају један од најскупљих видова кредитирања, пре свега, због тога што су време и обим њиховог коришћења, као и враћања, неизвесни. НБС је, на пример, увек упозоравала грађане да би ове врсте позајмица требало користити само у крајњој нужди и у краћем периоду. То не значи да не треба грађани да користе ове позајмице, већ да одлуку о коришћењу доносе на основу информација о томе колико дозвољени минус кошта, а затим и кредитна картица или потрошачки кредит. Сасвим је сигурно да ће цена бити опредељујући фактор код одабира одређеног финансијског производа. Због дужег рока отплате и ниже каматне стопе, грађани у Србији много више користе готовинске кредите и кредите за рефинансирање постојећих обавеза, куповину трајних добара, него позајмице по текућем рачуну.

Доцња у измиривању обавеза по кредитним картицама на крају октобра била је 9,4 одсто, а власници 46.425 картица каснили су са измиривањем обавеза. Банке су грађанима одобриле да могу да користе по овом основу 97.469, а они користе много мање 33.171 динар.