Џепароши поново пељеше

Кад неко на пијаци, у реду у маркету, у градском аутобусу, ноншалантно држи раскопчан сако, отворену торбу или му из задњег џепа вири новчаник, има оних који ће с лакоћом и спретним прстима завући руку... И очас нестаде новчаник, мобилни телефон, адресар… Међу џепарошима има свих категорија становништва, од академских грађана до потпуно неписмених људи. Такође, има коцкара, наркомана, алкохоличара, али и породичних људи, па чак и брачних парова који раде у тандему. Обично не бирају време, постају све дрскији, а не устручавају се ни од дневних уличних отимачина.

Наиме, грађани који су се ових дана јавили нашој редакцији сложни су у једном, а то је да су џепароши опет у великом броју почели да пељеше. Чинило им се, кажу, да их „једно време није било”.

Џепароши, како кажу у полицији, крећу у акцију с првим гужвама у градском превозу.

– Током лета их није било јер су аутобуси, тролејбуси и трамваји били празни. Суграђани су били на годишњим одморима. Погодан терен за џепароше је управо саобраћајни шпиц, када сви журе на посао и нико не обраћа пажњу на људе око себе – напомињу у полицији.

Београдској полицији се месечно пријави око 50 случајева џепарења, а половину од тих случајева инспектори расветле и ухвате починиоце.

– Сваког тренутка у Београду је на делу стотинак џепароша. Углавном су то старији људи, а у 90 одсто случајева реч је о „повратницима” и старим знанцима полиције. У Београду су најугроженије централне општине Врачар, Нови Београд, Савски венац и Стари град. Ипак, „тамна бројка” учињених дела џепарења је иста или чак и већа од броја пријављених. Разлог за то је што грађани често не верују да има шанси да полиција открије починиоца и надају се да ће им неко вратити документа – објашњавају у полицији.

Наши саговорници напомињу да осим тога што раде сами, има и оних такозваних организованих џепароша.

– Они углавном улазе на различита врата градског превоза и док један прави гужву или на неки други начин скреће пажњу на себе, други завлачи прсте у џепове и торбе. Труде се да улазе на станицама које се налазе на кратким релацијама да би одмах по обављеном послу изашли из превоза. Све чешће џепароши приликом крађа узимају и платне картице, јер људи поред свих упозорења ипак у својим новчаницима носе и пин-кодове што овим вештим лоповима омогућава да се домогну додатне зараде – објашњавају у полицији.

Поједини џепароши после вишегодишњег искуства почињу да ангажују малолетнике да за њих обављају овај „посао” при чему их најпре науче „занату”, а онда их пошаљу да се покажу у пракси.

– Џепароша има од најмлађих па до старијих људи који се, иако не изгледају тако, уопште не устручавају да завуку руку у нечију торбу или џеп. Највише их је уочи празника и слава, када људи са собом носе више новца. Тада их има чак и на аутобуским и возним перонима – кажу наши саговорници.

Они са вишегодишњим стажом од почетника се разликују по томе што су хладнокрвнији и што ниједан њихов гест не одаје шта заправо смерају.

– За разлику од старијих колега, млађе џепароше је понекад и могуће приметити, јер су нервозни и дешава се да се спетљају и одустану од намере. Такође, уочљиво је да је мање румунских и бугарских држављана који наменски долазе да џепаре у Србију, јер им се таква работа више исплати у земљама ЕУ – наглашавају у полицији.

Они саветују суграђанима да обрате пажњу на особе које поред њих иду без икаквог пртљага или носе празне кесе или торбе, да са собом уколико је то могуће не носе сав новац, драгоцености и непотребна документа, као и да што је могуће више торбу и новчаник држе уза се.

Према Кривичном законику за џепарење се може добити или новчана казна или казна затвора до три године.

Д. Вукосављевић