Залагање за идеју мира

Ушли смо у јако интензиван и узбудљив период. Већ смо у процесу сарадње са културним центром и уметничким колективом „Артполис” из Приштине на представи „Тројанке-Реплика”. Представа је један од централних догађаја пројекта „Култура за промене: ка бољим односима Србије и Косова кроз уметност и омладински активизам”, коју реализују Хелсиншки одбор за људска права у Србији и „Артполис”, уз подршку ЕУ. После јавних презентација премијерно ће бити изведена у Приштини и Београду следеће године, најављује за „Политику” Дијана Милошевић, директорка Дах театра, вишедеценијске београдске уметничке трупе чији сценски искорак познаје шира театарска сцена, како од Француске, Италије, Холандије, тако и Индије, Канаде... Амбициозни Дах театар је, како сазнајемо, селектован да буде лидер у чак два партнерска пројекта која подржава ЕУ.

– Један је у оквиру програма „Креативна Европа”, ради се о пројекту „Дрвеће”, који се бави важношћу очувања дрвећа, не само код нас већ и у шест других земаља из којих долазе театри и организације које су партнери у пројекту. У следеће две године пратећи методологију Дах театра при раду на нашој представи „Дрвеће плеше” наше колеге из Норвешке, Грчке, Немачке, Ирске, Холандије и Шпаније ће креирати своје представе које ће заједно са нашом презентовати на три европска фестивала – најављује Дијана Милошевић и додаје:

– Други пројекат чији је назив „Нада”, у оквиру Ерасмус плус програма, бавиће се културом и историјом мира и како то знање и искуство пренети наставницима и младима у земљама у региону користећи културу и уметност. Партнерске организације у овом пројекту долазе из Босне, са Косова, из Грчке и Црне Горе.

Из наведеног јасно је да настављамо да се бавимо темама које се тичу позитивне трансформације друштва и неговања културе мира. Како у свету, тако и код нас, ми једноставно не чујемо довољно о миру као реалности и могућности, који је постојао кроз многе историјске периоде и у многим културама. Сада када сведочимо још једном трагичном рату, после ужасног насиља у Израелу и геноцида који се тренутно дешава у Палестини, мислимо да нам је потребније више него икада да вратимо мир у центар наших активности и као појединци и као заједница.

Стално се, примећује наша саговорница, бавимо и слушамо о конфликту, тако да нам је идеја мира као реалне друштвене могућности постала далека.

– Ми настојимо да променимо такав наратив. Такође, у центру нашег интересовања јесте потреба да подржимо сваку врсту женске побуне која није само женска већ је важна за све у друштву, пошто сведочимо вековном, не само насиљу над женама већ константном позиционирању жена као пасивних жртви. У Србији је у току прави фемицид и јако је важно да сви учествујемо у промени те трагичне ситуације на различитим нивоима – додаје Дијана Милошевић и на крају потцртава:

– Питање климатских промена је једно од оних од којих нам зависе животи у будућности и заиста морамо да направимо напор да променимо своје навике и своје вредности, нарочито да се профит као прва вредност свих наших друштава врати на место листе које му припада, а то свакако није на врху.

Актери свемогућег Дах театра у потрази на новим сценским идејама и комуникацијама много путују, размењују искуства, позитивну енергију. О томе колико је у овим новим оквирима захтевно изборити се за нове контакте, копродукције, Дијана Милошевић каже:

– Путовања су свакако веома важна за креирање нових контаката, али и упознавање са различитим уметничким праксама и културама, као и представљање наше културе. Али ми не путујемо циљано тражећи могуће партнере, више је ситуација та да ми играмо наше представе и представљамо наш рад и онда се појаве они који су заинтересовани за наше креације, и зову нас или да сарађујемо или да презентујемо наш рад. Јако смо избирљиви што се тиче копродукција, не радимо их често, при томе не мислим на партнерске пројекте већ на копродукције представа. Ова сарадња са „Артполисом” десила се на њихов позив, ми смо сестринске организације које сарађују већ низ година и делимо заједничке вредности и мислимо да кроз нашу сарадњу доприносимо култури мира на нашим просторима. Не знам да ли постоји модел који можемо да поделимо, али то свакако јесте страст према оном што радимо, важност мисије коју делимо и љубав и уважавање које осећамо једни према другима у нашем театру, начину комуникације коју желимо да ширимо на оне који су и ван нашег театра. И наравно, способност да се се мењамо.