Бајден на Нетанјахуовом распећу

Безусловном подршком Израелу, у рату у коме нема правила и ограничења, америчка администрација допушта себи да буде увучена у најмрачније коридоре политике израелског премијера и да буде гурнута у изолацију наспрам готово читавог света који тражи прекид убијања хиљада цивила у појасу Газе.

Суочен са глобалним јавним мњењем, Израел је на прагу стратешког пораза, а председник Џо Бајден покушава да нађе некакав одговор на агресивну политику премијера Бенјамина Нетанјахуа, који поручује да га „ништа неће зауставити” у намери да уништи милитантни палестински Хамас. Ни по цену губитка међународне подршке, а изгледа ни по цену заоштравања односа са Вашингтоном, који почиње да увиђа да му некритичко стајање иза радикалних израелских десничара, националиста и циониста доноси штете.

„Ићи ћемо до краја, око тога нема питања”, поручио је Нетанјаху својим војницима које припрема за вишемесечни рат који би из фазе високог интензитета могао да се трансформише у „циљне операције”. Израелска армија је, иако је уверавала у супротно, одустала од било какве врсте уздржавања. Цивилима у Гази поручује где да се склоне, а онда их гађа на тим локацијама. Видео-снимци показују како израелски војници упадају у куће, скрнаве џамије, спаљују храну и просипају воду која је стигла као помоћ, уништавају продавницу играчака и по улицама понижавајуће водају Палестинце скинуте у доње рубље.

Ко једини може да притисне Израел да минимизира цивилне жртве? Теоретски, само Сједињене Државе, али Бајден годину дана уочи избора мора да балансира између осуда уништавања Газе и убијања цивила и „непоколебљиве подршке” свом најближем савезнику на Блиском истоку.

Док Бела кућа шаље емисаре који од Нетанјахуа траже уздржавање и прецизније ратовање, истовремено од Конгреса захтева одобравање 14 милијарди долара ванредне војне помоћи Израелу. Већ је испоручено 14.000 тенковских граната. Бајден је на позиве да се зауставе војне испоруке узвратио тихим притисцима на Израел да промени своји тактику, уверен да ће то бити ефикаснија од претњи обуставе слања наоружања.

Испоставља се да је амерички утицај лимитиран. Нетанјаху не мења тактику разарања, а изјавама да има „пуну подршку” САД, Американце покушава да увуче у исти фронт који свет критикује. Свестан ризика, амерички председник је у досад најотворенијем упозорењу поручио да Израел губи подршку света због „неселективног бомбардовања” Газе. Говорећи у Белој кући поводом обележавања јеврејског празника Хануке још је рекао: „Мишљење читавог света може да се окрене. То не смемо да дозволимо.”

Потом је пренео део приватног разговора који показује колико Нетанјаху уме да буде агресиван: „Ви сте тепих бомбама засипали Немачку. Ви сте бацили атомску бомбу. Много цивила је погинуло.”

„Да, због тога су после Другог светског рата успостављене све те институције да обезбеде да се то не понови – и није се поновило. Не правите исте грешке које смо ми учинили после (напада Ал Каиде) 11. септембра. Није било разлога зашто смо били у рату са Авганистаном”, узвратио је Бајден очекујући да Израелац преиспита противљење оснивању палестинске државе, како је предвиђено споразумом из Осла 1993, и да размотри могућност да палестинска власт са Западне обале и Фатах преузму контролу над Газом када се рат заврши. Бајден још поручује да би Нетанјаху требало да се ослободи екстремиста у својој влади. „Мислим да би требало да се промени, а са овом владом... њему је веома тешко да напредује.”

Нетанјаху игнорише америчка упозорења. „Поносан сам што сам спречио успостављање палестинске државе”, изјавио је ове недеље и поновио да би примирје било „поклон” Хамасу и да неће допустити да се појас Газе претвори у „Хамастан или Фатахстан”. Ништа ту није ново. Током рата Израела и либанских Хезболаха 2006. Вашингтон је такође узалудно покушавао да Израелу објасни да би требало да поштује женевске конвенције рата и да се уздржи од потпуног уништавања југа Бејрута.

Нетанјаху игра на чињеници да већина у обе партије у америчком Конгресу подржава Израел. Док наставља да се оглушује, не само о упозорења света већ и америчког председника, то користи за јачање сопствене политичке позиције унутар израелске деснице.

Бајденова позиција је фрустрирајућа. Продуженом подршком Израелу увлачи САД у све већу међународну изолацију, а то председнику може да створи и проблеме код куће: данас четири пута више демократа и републиканаца мисли да Израел иде сувише далеко са војним операцијама у Гази. Млади бирачи посебно су против, а они ће бити кључни на изборима новембра 2024.

Америчка спољна политика је последњих дана јасно показала колико има сужено поље дејства када је у питању Израел. Бајден је од 7. октобра чврсто стајао уз Израел и бранио његову војну акцију упркос глобалних критика због хиљада палестинских цивилних жртава. Вашингтон је одабрао да се супротстави готово читавом Савету безбедности и да, први пут од избијања рата, стави вето и спречи усвајање резолуције о хитном прекиду ватре. Турски председник је после тога Савет сликовито назвао „Саветом за заштиту Израела”.

Вашингтон је још једном блокирао примирје које би ублажила најтежа катастрофа с којом се икада суочило становништво Газе. САД су биле против резолуције Генералне скупштине, која је такође тражила хуманитарну паузу и прекид ватре. Америка је заједно са Израелом и још осам земаља била против, уздржаних је било 23, а чак 153 „за”. Иако необавезујућа и од симболичног значаја, резолуција има своју политичку тежину и јасно показује какво је глобално мишљење о наставку израелске војне операције.

Свет је убедљивом већином захтевао прекид крвопролића у Гази, а САД су још једном гласале за наставак трагедије која је већ довела до губитака више од 19.000 палестинских цивилних жртава док преживели тешко опстају без воде, санитарија, хране, лекова, заштите.

Створен је готово униформни глобални консензус да рат у Гази треба да се заврши што пре, али америчка администрација још нема јасан одговор како да уважи мишљење света а да Израелу допусти да ради оно што Нетанјаху сматра да је неопходно за Газу. Садашњи раскорак САД и Израела није само понижавајући по Бајдена, већ открива колико је ограничен амерички утицај на израелског десничарског премијера.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa