Bajden na Netanjahuovom raspeću

Bezuslovnom podrškom Izraelu, u ratu u kome nema pravila i ograničenja, američka administracija dopušta sebi da bude uvučena u najmračnije koridore politike izraelskog premijera i da bude gurnuta u izolaciju naspram gotovo čitavog sveta koji traži prekid ubijanja hiljada civila u pojasu Gaze.

Suočen sa globalnim javnim mnjenjem, Izrael je na pragu strateškog poraza, a predsednik Džo Bajden pokušava da nađe nekakav odgovor na agresivnu politiku premijera Benjamina Netanjahua, koji poručuje da ga „ništa neće zaustaviti” u nameri da uništi militantni palestinski Hamas. Ni po cenu gubitka međunarodne podrške, a izgleda ni po cenu zaoštravanja odnosa sa Vašingtonom, koji počinje da uviđa da mu nekritičko stajanje iza radikalnih izraelskih desničara, nacionalista i cionista donosi štete.

„Ići ćemo do kraja, oko toga nema pitanja”, poručio je Netanjahu svojim vojnicima koje priprema za višemesečni rat koji bi iz faze visokog intenziteta mogao da se transformiše u „ciljne operacije”. Izraelska armija je, iako je uveravala u suprotno, odustala od bilo kakve vrste uzdržavanja. Civilima u Gazi poručuje gde da se sklone, a onda ih gađa na tim lokacijama. Video-snimci pokazuju kako izraelski vojnici upadaju u kuće, skrnave džamije, spaljuju hranu i prosipaju vodu koja je stigla kao pomoć, uništavaju prodavnicu igračaka i po ulicama ponižavajuće vodaju Palestince skinute u donje rublje.

Ko jedini može da pritisne Izrael da minimizira civilne žrtve? Teoretski, samo Sjedinjene Države, ali Bajden godinu dana uoči izbora mora da balansira između osuda uništavanja Gaze i ubijanja civila i „nepokolebljive podrške” svom najbližem savezniku na Bliskom istoku.

Dok Bela kuća šalje emisare koji od Netanjahua traže uzdržavanje i preciznije ratovanje, istovremeno od Kongresa zahteva odobravanje 14 milijardi dolara vanredne vojne pomoći Izraelu. Već je isporučeno 14.000 tenkovskih granata. Bajden je na pozive da se zaustave vojne isporuke uzvratio tihim pritiscima na Izrael da promeni svoji taktiku, uveren da će to biti efikasnija od pretnji obustave slanja naoružanja.

Ispostavlja se da je američki uticaj limitiran. Netanjahu ne menja taktiku razaranja, a izjavama da ima „punu podršku” SAD, Amerikance pokušava da uvuče u isti front koji svet kritikuje. Svestan rizika, američki predsednik je u dosad najotvorenijem upozorenju poručio da Izrael gubi podršku sveta zbog „neselektivnog bombardovanja” Gaze. Govoreći u Beloj kući povodom obeležavanja jevrejskog praznika Hanuke još je rekao: „Mišljenje čitavog sveta može da se okrene. To ne smemo da dozvolimo.”

Potom je preneo deo privatnog razgovora koji pokazuje koliko Netanjahu ume da bude agresivan: „Vi ste tepih bombama zasipali Nemačku. Vi ste bacili atomsku bombu. Mnogo civila je poginulo.”

„Da, zbog toga su posle Drugog svetskog rata uspostavljene sve te institucije da obezbede da se to ne ponovi – i nije se ponovilo. Ne pravite iste greške koje smo mi učinili posle (napada Al Kaide) 11. septembra. Nije bilo razloga zašto smo bili u ratu sa Avganistanom”, uzvratio je Bajden očekujući da Izraelac preispita protivljenje osnivanju palestinske države, kako je predviđeno sporazumom iz Osla 1993, i da razmotri mogućnost da palestinska vlast sa Zapadne obale i Fatah preuzmu kontrolu nad Gazom kada se rat završi. Bajden još poručuje da bi Netanjahu trebalo da se oslobodi ekstremista u svojoj vladi. „Mislim da bi trebalo da se promeni, a sa ovom vladom... njemu je veoma teško da napreduje.”

Netanjahu ignoriše američka upozorenja. „Ponosan sam što sam sprečio uspostavljanje palestinske države”, izjavio je ove nedelje i ponovio da bi primirje bilo „poklon” Hamasu i da neće dopustiti da se pojas Gaze pretvori u „Hamastan ili Fatahstan”. Ništa tu nije novo. Tokom rata Izraela i libanskih Hezbolaha 2006. Vašington je takođe uzaludno pokušavao da Izraelu objasni da bi trebalo da poštuje ženevske konvencije rata i da se uzdrži od potpunog uništavanja juga Bejruta.

Netanjahu igra na činjenici da većina u obe partije u američkom Kongresu podržava Izrael. Dok nastavlja da se oglušuje, ne samo o upozorenja sveta već i američkog predsednika, to koristi za jačanje sopstvene političke pozicije unutar izraelske desnice.

Bajdenova pozicija je frustrirajuća. Produženom podrškom Izraelu uvlači SAD u sve veću međunarodnu izolaciju, a to predsedniku može da stvori i probleme kod kuće: danas četiri puta više demokrata i republikanaca misli da Izrael ide suviše daleko sa vojnim operacijama u Gazi. Mladi birači posebno su protiv, a oni će biti ključni na izborima novembra 2024.

Američka spoljna politika je poslednjih dana jasno pokazala koliko ima suženo polje dejstva kada je u pitanju Izrael. Bajden je od 7. oktobra čvrsto stajao uz Izrael i branio njegovu vojnu akciju uprkos globalnih kritika zbog hiljada palestinskih civilnih žrtava. Vašington je odabrao da se suprotstavi gotovo čitavom Savetu bezbednosti i da, prvi put od izbijanja rata, stavi veto i spreči usvajanje rezolucije o hitnom prekidu vatre. Turski predsednik je posle toga Savet slikovito nazvao „Savetom za zaštitu Izraela”.

Vašington je još jednom blokirao primirje koje bi ublažila najteža katastrofa s kojom se ikada suočilo stanovništvo Gaze. SAD su bile protiv rezolucije Generalne skupštine, koja je takođe tražila humanitarnu pauzu i prekid vatre. Amerika je zajedno sa Izraelom i još osam zemalja bila protiv, uzdržanih je bilo 23, a čak 153 „za”. Iako neobavezujuća i od simboličnog značaja, rezolucija ima svoju političku težinu i jasno pokazuje kakvo je globalno mišljenje o nastavku izraelske vojne operacije.

Svet je ubedljivom većinom zahtevao prekid krvoprolića u Gazi, a SAD su još jednom glasale za nastavak tragedije koja je već dovela do gubitaka više od 19.000 palestinskih civilnih žrtava dok preživeli teško opstaju bez vode, sanitarija, hrane, lekova, zaštite.

Stvoren je gotovo uniformni globalni konsenzus da rat u Gazi treba da se završi što pre, ali američka administracija još nema jasan odgovor kako da uvaži mišljenje sveta a da Izraelu dopusti da radi ono što Netanjahu smatra da je neophodno za Gazu. Sadašnji raskorak SAD i Izraela nije samo ponižavajući po Bajdena, već otkriva koliko je ograničen američki uticaj na izraelskog desničarskog premijera.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista