Оптужени се одазвао, мораће и сведок

Суђење Додику могло би да пресуди сведоку Шмиту и постане један од најбизарнијих догађаја у немогућој држави. Поготово откако је дан уочи рочишта, 19. децембра, ухапшен председник Суда БиХ, који води процес против председника Српске.

Најпре је у сарајевским медијима било главно питање да ли ће се Додик одазвати позиву и појавити се пред Судом БиХ и судницу искористити као позорницу на којој ће „запаљивом реториком” заокружити своје оцене о неоколонијалном протекторату, бошњачком унитаризму, неизбежном распаду БиХ, лажном в. п. Или ће одбити да одговара пред судом који он основано сматра једном од постдејтонских и антидејтонских конструкција. Ко год зна Додика било му је јасно да неће пропустити прилику. И отишао је на изјашњавање о кривици испраћен транспарентима „Суде Додику а пресудиће Српској”. Али тиме је процес тек био отпочео, адвокати су одложили наредно рочиште, а поред сусрета са Вучићем и Орбаном, очекивао се и главни са Путином.

На спекулације, у Бањалуци – забринуте, а у Сарајеву – злураде, око тога зашто касни Додиков пут у Русију, најављен за крај године, оглашавали су се подршком најпре Калабухов, па Лавров, па лично председник Русије. Додик је објашњавао да се посета припрема и договара термин, на шта су вртели главом и пријатељи и непријатељи Српске, иако интензивне активности руског председника прате светски медији, ратних у Украјини и дипломатске у Емиратима и Саудији, са председником Ирана и високом палестинском делегацијом. Али прошао је новембар и прве недеље децембра позив из Москве није стизао, позиви на рочишта у Сарајеву пристижу.

Истина, судски процес против демократски изабраног председника РС Додика, на Суду БиХ као да постепено запада у ћорсокак. Додиков тим одбране, појачан загребачким адвокатом Нобилом, позвао је Шмита као сведока, па ће се овај наћи у неприлици да објашњава на основу чега се представља као в. п., с којим правом је прогласио закон којим штити свој лажни статус. Унакрсно испитивање сведока Шмита, не само да ће забавити публику у судници него ће срушити читав процес. Како ономад на Н1 за БиХ вели Жарко Пуховски, крајње ненаклоњен према Српској, Србији и Русији и њиховим лидерима: „Суђење ће испасти фарса, не могу га ни осудити ни не осудити.”

Али не лези враже! У босанском протекторату све је могуће. Ако Додик испред Српске одра грло бранећи Дејтонски споразум, а они му уведу санкције зато што га крши, јер су они заменили слово за дух споразума, зашто онда лажни представник не би могао да смени легитимног председника. Не би било први пут: Вестендорп је тако сменио Поплашена.

Да, али Вестендорп је имао мандат СБ УН, укључивши и глас Русије. Шмит нема ни једно ни друго. Напротив! Калабухов је подсетио: У Паризу смо се договорили о три равноправна народа у два ентитета... Лавров да је Русија забринута за положај Срба... Путин да је сигуран да ће српски народ издржати... Гускова да Срби треба да се стрпе још неколико месеци док не завршимо специјалну операцију и да се Запад плаши Додика!

А онда је са почетком судског процеса „Колективни Запад против Додика”, Москва појачала темпо. Руска амбасада у Сарајеву дала је убојито саопштење. „Поново изјављујемо да Кристијан Шмит није високи представник у БиХ. Покушаји појединих чланова УО ПИК-а да тврде супротно, не значи легитимизацију Шмита, већ делегитимизацију Управног одбора. Последњи закључци ПИК-а не могу се сматрати ставом међународне заједнице и зато што крше Анекс 4 Мировног споразума Устава БиХ.” Најзад, 14 децембра огласио се и Владимир Владимировић лично: „Позната нам је ситуација у Српској и БиХ. Оцене те ситуације од стране Русије потпуно се подударају са ставовима руководства Републике Српске.” Путин је додао и своје принципијелно гледиште: „О будућности РС и БиХ треба да одлучују народи који ту живе.”

Након свих досадашњих сусрета са Путином, у рутинском саопштењу за медије стајало је да се „разговарало о краку гасовода за РС, гасним централама, енергетској стабилности и актуелним економским и политичким питањима, подршци Дејтону и све у пријатељској атмосфери”. Овога пута, међутим, Путин је био конкретан и експлицитан. Толико да Додик и не мора да иде у Москву, а ни аналитичари да нагађају о чему су разговарали у четири ока.

У већ поменутом интервјуу Пуховски каже и да се БиХ није конституисала као држава, да нема један државни интерес, да се Хрватска, сем Милановића, не меша, а Србија нема ни капацитета да се меша, да странац одлучује уместо њених легитимних представника... Само што није извео једино логичан закључак: БиХ у ствари и не може да опстане. Да је то рекао, сложио би се са Додиком. Председник Српске већ годинама говори о „споразумном разводу”, о „мирном разлазу”, о „изнуђеном одласку” и тиме саблажњава комшилук и Западни свет. Зато је Шмит умислио да може да га склони.

Да ли је колективни Запад, заузет пречим бригама, попут драматично неизвесних избора у САД и у ЕУ, заборавио на несуђеног в. п. и његов приватни рат са Додиком или, напротив, рачуна да би му макар и Шмитова пирова победа на споредном босанском колосеку повратила бар нешто од изгубљеног кредибилитета? На другој страни, Додик је крајем прошле године започео нови председнички мандат. Вучићев СНС је нетом тријумфовао на парламентарним изборима, уз масовну подршку Срба из БиХ и у БиХ. Путину је догодине довољно да се кандидује.

Додик је у игри живаца подигао улог. Пошто су потписници и гаранти Дејтона, који га иначе систематски руше и сматрају превазиђеним, упозорили да исти документ не предвиђа сецесију, он је променио наратив о Дејтону. Поводом свечаног обележавања годишњице Мировног споразума, само је истакао да је Српска тада међународно призната као страна у преговорима. Ништа о изворном и ревидираном. Даље, Додик увежбава параду разних родова полиције за Дан републике. Иде у посету код Лукашенка. И, најзад, припрема референдум о осамостаљењу, који следи пошто Скупштина РС поништи евентуалну одлуку Суда БиХ да му забрани политичко деловање. Елем, Шмит ће му пружити добар повод за сецесију.

А шта значи хапшење председника Суда БиХ у току процеса Додику, што, дакако, није могло без Шмита. Пракса је у правосуђу да у посебно деликатним случајевима председник прати рад судије. Да ли корупција за коју је оптужен Ранко Дебевец значи да га је корумпирао оптужени или да су га корумпирали они који траже Додикову политичку главу, на шта упућује инкриминисани контакт са Османом Мехмедагићем, недавно смењеним шефом обавештајне службе БиХ са листе СДА. На место суспендованог Дебевца, по националном турнусу, долази Човићев Хрват, што би могло да значи да Шмит хоће да повуче ручну.

Највероватније је да Шмит хапшењем Дебевца и Мехмедагића хвата баланс са предстојећом пресудом Додику, али то истовремено представља за адвокате аргумент да је суд компромитован, па и процес вођен под председавањем кривично сумњивог лица. Сарајевска чаршија, међутим, није скочила у одбрану Ранка, словеначко-јеврејског грађанисте, него све више надрндана на САД и Шмита због Газе, брани свога Османа, Алијиног ратног телохранитеља Осмицу, кога су САД после дугог и верног служења пустиле низ воду. Да ли ће и Шмита, који је креснуо шибицу у запаљивој БиХ, или ће га пустити да изазове пожар у коме ће горети ЕУ. „Запад делује превентивно, а Русија реагује на догађаје”, каже Пономарјева.

Професор емеритус

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa