Јагма за уранијумом

У Британији је почетком овог месеца почео рад на изградњи два нуклеарна реактора у Сомерсету.

Реактори, за које се очекује да ће бити укључени 2027. године, јесу међу 61 који се граде широм света – највише у Кини, Индији, Турској и Египту. Очигледно се све више земаља окреће нуклеарној енергији у циљу смањења емисија угљеника.

Ипак, пише „Телеграф”, са још стотинама планираних електрана, стручњаци се сада питају одакле ће доћи сав уранијум за њихово гориво.

Ова неизвесност подигла је цену радиоактивног метала на ниво који није виђен више од једне деценије. Истог дана када је почела изградња нуклеарки у Сомерсету, цена уранијума је скочила на 85,75 долара по фунти на спот тржишту. То је највиши ниво од јануара 2007. и у поређењу са само 24 долара по фунти на почетку 2020.

Аналитичари „Морган Стенлија” предвиђају да ће цена уранијума порасти на 95 долара у првој половини следеће године, а постоје и они који очекују много вишу цену.

Многи страхују од кризе у снабдевању, јер потражња за уранијумом расте, али рудари не успевају да довољно брзо извуку метал из земље. Предвиђа се да ће потражња достићи 180 милиона фунти само ове године, у поређењу са само 130 милиона фунти очекиване производње, према лондонској истраживачкој компанији „Оушн вол”.

Обично у оваквој ситуацији, високе цене робе би навеле компаније да брзо улажу у нове пројекте како би повећали укупне залихе. Али уранијум је друга прича, каже Бен Финеголд из „Оушн вола”. Поновно отварање старих рудника једва да ће утицати на снабдевање на глобалном нивоу. Уз то, обично је потребно више од деценије за отварање нових рудника.

Ископавање уранијума је компликованије од ископавања других племенитих метала, делом због ограничења у начину његовог транспорта и складиштења.

Кинески програм изградње нуклеарки довео је до пораста потражње уранијума и „Оушн вол” процењује да ће у наредних 15 година Пекинг имати залихе од око 454.000 тона овог метала, што је половина светских залиха ако производња уранијума остане на овом нивоу.

Ту је и питање забране увоза руског уранијума који одржава америчке нуклеарке у животу.

Казахстан, највећи произвођач уранијума на свету, свој производ слао је на Запад преко Санкт Петербурга и сада покушава да отвори нови „пут свиле” за уранијум, преко Азербејџана, Грузије, Турске и онда до Француске и Канаде. Осим што је дужи, пут је ризичнији и скупљи, преноси РТ Балкан.