Само Јапан напредовао, Сингапур опет најбољи

ПИСА 2022. прва је студија у дугом низу која је силом прилика одложена за годину дана – због пандемије корона вируса. И отуда су с више знатижеље ишчекивани нови резултати овог испитивања, које се сматра првим опсежним пресеком о утицају пандемије на образовање и постигнућа ученика на међународном нивоу. Тестирано је скоро 700.000 петнаестогодишњака у 81 држави, међу којима је 37 чланица ОЕЦД.

На први поглед у врху листе међу најуспешнијим државама које се могу подичити резултатима далеко изнад просека ОЕЦД земаља нема великих промена. У математици, која је ове године била у фокусу, Сингапур и пет других источноазијских образовних система: Макао (Кина), Кинески Тајпеј, Хонгконг (Кина), Јапан и Кореја надмашили су све остале. Исте ове земље међу водећима су и по резултатима ученика у научној писмености, заједно са Естонијом, Канадом, Финском, Швајцарском. Државе су готово исте, али поредак нешто другачији на скали читалачке писмености, у чијем је врху и Ирска.

За више од две деценије постојања ПИСА испитивања просечни скор ОЕЦД земаља није значајно варирао, све до сада – када се бележи пад без преседана, наводи се у званичном извештају. У поређењу са налазима претходне студије реализоване 2018, просек ОЕЦД нижи је за десет поена у читању и 15 у математици, што значи да се сада сваки четврти петнаестогодишњак сматра слабијим у математици, читању и науци у земљама ОЕЦД. Стрмоглав пад из математике, трипут већи него у било ком ранијем узастопном поређењу резултата, посебно је евидентан у земљама као што су Немачка, Исланд, Холандија, Норвешка и Пољска, а чији су ђаци на тестирању 2022. остварили 25 или више поена лошији скор него 2018. године.

Међутим, осетно нижа постигнућа, оцењују стручњаци, само делимично се могу приписати пандемији. Ту тврдњу поткрепљују чињеницом да су негативни трендови у постигнућима математике већ били очигледни и пре 2018. године у Белгији, Канади, Чешкој, Финској, Француској, Мађарској, Исланду, Холандији, Новом Зеланду и Словачкој Републици. Анализе су, како се указује у званичном извештају, показале и да утицај затварања школа изазван пандемијом, који се често наводи као главни узрок нижих постигнућа ученика, није тако директан. Затварање школа ипак је довело до глобалног преласка на учење на даљину у дигиталном окружењу, а то је изнедрило додатне и дугорочне изазове, међу којима је употреба технологије у учионицама. Начин на који се образовни системи боре са технолошким променама биће у будућности једна од кључних особености успешних образовних система.

Подаци такође сведоче да се технологија која се углавном користи за разоноду, као што су мобилни телефони, често повезује са лошијим резултатима, као и да је умерено коришћење дигиталних уређаја у школи повезано са бољим постигнућима. Чак 45 одсто петнаестогодишњака у државама ОЕЦД изјавило је да се осећа нервозно или узнемирено ако им телефони нису у близини, а 65 процената пожалило се да им је сметало коришћење дигиталних уређаја бар на неким часовима математике.

Упркос изазовним околностима, 31 земља успела је да задржи исте резултате у математици у поређењу се претходним циклусом истраживања. Међу њима су Аустралија, Јапан, Кореја, Сингапур и Швајцарска задржале или додатно подигле већ високе нивое постигнућа ученика. Конкретно Јапан је напредовао у сва три домена, за девет поена више из математике, 12 из читања и 17 у науци. Овим земљама у доба пандемије било је заједничко краће затварање школа, мање препрека за учење на даљину и стална подршка наставника и родитеља, што може да послужи као пример добре праксе у решавању потенцијалних будућих криза.

Коначно, ПИСА потврђује да постоји веза између улагања у образовање и просечног постигнућа ученика, али до својеврсног прага од 75.000 долара по ученику за образовање од шесте до петнаесте године. За многе државе које троше и више, како се наводи, не постоји веза између додатног инвестирања и постигнућа ученика, а Србија по рачуници ОЕЦД за школовање од шесте до петнаесте године по детету улаже 46.000 долара.