Сви шабачки градоначелници

Шабац – У новијој историји Шапца, почев од 19. века, на челу овог града у једном или више мандата смењивало се укупно 79 команданата, кнезова, кметова, заступника, председника општине и градоначелника, а ко ће имати част да буде 80. биће озваничено највероватније већ до краја године, с обзиром на резултате управо одржаних локалних избора. Апсолутну победу однела је одборничка листа СНС-а, али сада опозиција тражи поништавање избора.

Први Србин који је управљао градом на Сави био је устанички војвода и свештеник Лука Лазаревић од 1807. до пропасти Првог српског устанка 1813. године. Као обер-кнез, Јеврем Обреновић, млађи брат Милоша Обреновића, господарио је Шапцем пуних петнаест година, од 1816. до 1831. године. Затим, у следећих шест година, на челу града се смањивало чак шест кметова, почев од Петра Златковића до Ђоке Јеленића.

Титулу председника (града, општине) први је понео Пајко Илић у мандату од 1837. до 1840, а до краја 19. века именоване су још 23 особе, закључно са Јованом Величковићем 1896. године.

Од 1900. до окончања Другог светског рата, који ће довести и до промене државног уређења, град ће водити укупно 19 председника општина. У том периоду за председника ће два пута бити биран (1911–1914 и 1920–1921) једино Ђорђе Ђока Јовановић, чувени предузимач, трговац, рентијер и банкар, власник и управник „Шабачке извозне банке”, који је био и вршилац дужности председника општине у изгнанству (1915–1919).

Ваљевац пореклом, професор Љубомир Павловић, у мандату 1929–1932, заслужан је за оснивање Библиотеке и Музеја у Шапцу, али и обнову Вукове куће у Тршићу. А свакако вредан помена, као изузетан хуманиста, јесте и доктор права Миодраг Д. Петровић, председник од 1939. до 1941. године, који је у само предвечерје ратних ужаса отворио врата града за 1.300 Јевреја из Кладовског транспорта, које нико други у земљи и свету није хтео да прими.

Прва и једина жена на челу Шапца била је Вукосава Вука Поповић (1944–1947), супруга Живорада Жике Поповића, професора, публицисте, културног радника и револуционара, који је погинуо 1941. године. После ње председник општине је био адвокат Јован Благојевић (1947–1949), Београђанин који се 1922. преселио у Шабац, чију су ћерку, студента медицине и учесницу НОБ-а Веру Благојевић стрељали Немци 1942, а која је после рата проглашена за народног хероја Југославије.

Од познатијих председника општина, Шапчани се радо сећају Илије Ђурића, чији је мандат почео 1967, а завршен његовим формалним захтевом за разрешење 1970. године. Ђурић је 1968. био оснивач чувеног вашара хумора и сатире „Чивијаде”, која је те године окупила културни крем тадашње Југославије, а већ следеће „натерала” централну комунистичку власт да забрани обновљени лист „Чивија”, и да због „идеолошких скретања” покрене партијски апарат.

Током тешких деведесетих дужност председника општине у пуна два мандата (1992–2000) обављао је Марко Максимовић, дипломирани саобраћајни инжењер, који после смене више није могао да нађе државни посао. Од промена 2000. па до 2004. председник је био адвокат Душан Петровић, један од лидер ДС-а.

У новије време, најдуже се на челу града задржао дипломирани правник Милош Милошевић (2004–2014), такође из ДС-а, потом странке Заједно за Србију, коме је трећи мандат прекинут подношењем оставке током великих поплава. Заменио га је кадар из исте странке, дипломирани правник Небојша Зеленовић, који је обновио мандат 2016. а разрешен 2020, после више понављања избора у овом граду.

До расписивања последњих локалних избора, испред Српске напредне странке Шабац је три године водио др Александар Пајић, доктор физичке културе. Пајић је и овог пута био први на листи одборничких кандидата СНС-а „Александар Вучић – Шабац не сме да стане”.