Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
НА КРАЈУ ЈЕДНЕ ОД НАЈУСПЕШНИЈИХ ГОДИНА У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ ШАХА

Време да се слави пребогата жетва

Прво европско злато репрезентације Србије ставило је историјски печат на сезону у којој су се и Сарана, Ивић, Маркуш, Будисављевић, Теодора Ињац, Тијана Мандура и Вера Вујовић окитили појединачним медаљама
Време да се слави пребогата жетва
На шампионској прослави златне медаље у Будви: селектор Миодраг Перуновић, Велимир Ивић, Алексеј Сарана, Александар Инђић, председник ШСС Драган Лазић, Роберт Маркуш и тренер Милош Перуновић (Фото Шаховски савез Србије)

Весело је било на „шампионском коктелу” поводом победе репрезентације Србије на Европском првенству. У прослави прве златне европске медаље у досадашњој историји српског шаха, од чланова шампионског тима из Будве изостао је само Александар Претке, због изненадног позива сјајног предводнику нашег тима на супертрунир у Индији.

Председник Шаховског савеза Србије Драган Лазић, захвалио се свим присутнима у препуној свечаној сали хотела „Цептер” на београдским Теразијама. Истакао је да сви делују као један тим у остварењу успеха од којег бољи није могао ни да замисли. И заиста, такав узлет делује као чудо, после свега три године вођења кровне шаховске организације, која је дотле и организационо и такмичарски таворила.

Можда је и најјачи утисак ове прославе то нагло стварање тимског духа после подела и несугласица. То су одсликале искрене речи Александра Инђића да први пут разуме спортисте који своје успехе проглашавају за заједничке, а троструки европски првак Алексеј Сарана је све одушевио скромношћу, захваљујући се Шаховском савезу Србије који га је примио и омогућио да оствари своје највредније резултате.

Роберт Маркуш је изнео оно што представља још један општи утисак, да тек после месец дана схвата историјску вредност резултата у Будви, а дух колектива и појединачне скромности пренеле су и речи Велимира Ивића, тренера Милоша Перуновића и селектора Миодрага Перуновића.

И колико год тријумф на Европском првенству тек десете по рејтингу репрезентације и даље делује нестварно, чињеница је да је дошао на крају године пребогате узлетима и подвизима, од којих би доскора само део био довољан за задовољство, а сада тешко могу и да се преброје.

Покушајмо, ипак, да подсетимо на неке. Иако је Алексеј Сарана (23) последњи стао под српску заставу, мора се поћи од ризнице трофеја коју нам је под њом донео, јер њихов сјај мотивише и заразно делује на све друге. Док је његов прелазак у ШС Србије био у току, овај тихи Рус, коме нико не може да погоди мисли, освојио је у марту, у Врњачкој Бањи, Европско првенство по класичном темпу, а одмах затим, већ представљајући Србију, масовну Е–спорт олимпијаду у Сингапуру.

На Светском купу ФИДЕ у Бакуу, у јулу и августу, стигао је до осмине финала. На Европском првенству прошлог месеца освојио је и екипну и екипну златну медаљу и појединачну, као најбоља друга табла, а непосредно потом и четврто овогодишње европско злато, на шампионату Старог континента у убрзаном шаху. Нико никада није освојио ни половину од свих тих европских трофеја у истој години!

Његова вршњакиња Теодора Ињац дефинитивно је постала дијамант женског шаха, ове године већ избрушен и углачан, са јасним намерама да и даље јача сјај. Као и Сарана, стигла је до осмине Светског купа ФИДЕ међу шахисткињама и такође се из Будве вратила са појединачном златном медаљом. Њено предвођење репрезентације Србије до борбе за медаљу уочи последњег кола и на крају ипак одличног осмог места, је најупечатљивије. Такву сигурност тиму на првој табли одавно нисмо имали, а то показују и резултати: 7 поена из свих 9 одиграних партија, мушка велемајсторска норма и перформанс од 2.596 поена. Сада је међу најбољих 30 жена света, решена да иде даље.

Велимир Ивић (21) је график резултата у претходне две године, још од осмине финала Светског купа 2021, нагло исправио и подигао баш када је било најважније: доносећи кључне поене у финишу Европског првенства, за екипну и појединачну златну медаљу. Роберт Маркуш (40), убедљиво најстарији у „златном” тиму остао је као и увек ослонац тима, а овој колекцији појединачних медаља додао бронзану са златним сјајем, за појединачни резултат.

У архивама би ваљало да се провери да ли је и у „златно доба” српског шаха, 1950-80, икада освојено чак пет појединачних медаља, а овога пута су четири од њих биле златне! Ту четврту је освојила Тијана Мандура, нагло заблиставши као „џокер” репрезентације. Када се говори о појачањима, треба се подсетити да је и Тијана дошла у ШС Србије, са црногорске листе. Брзо смо је прихватили, надајмо се да ће тако бити и са Русима у нашем тиму.

У тренуцима заслуженог славља и еуфорије не сме да се заборави будућност. Доскора није много обећавала, јер наследници садашњих репрезентативаца нису били ни на видику, али ова година је отвориле пар прозора и за поглед у будућност.

У октобру су изнебуха дошле сјајне вести из Мексико Ситија: деветнаестогодишњи Лука Будисављевић је освојио бронзану медаљу на Омладинском првенству света у апсолутној категорији. Такво одличје нисмо имали пуне три деценије, још од титуле Игора Миладиновића, 1993.

Само пар недеља раније, на сличан начин нас је изненадила дванаестогодишња Вера Вујовић у Словенији, освајањем најпре златне медаље на Европском кадетском првенству у убрзаном шаху, а затим и сребрне у брзопотезном. Што је важније, Вера је драстично напредовала и у стандардном шаху. Постала је наш најмлађи мајстор ФИДЕ и избила на друго место домаће листи омладинки, иза Софије Погорелских, још једног руског појачање којем треба да се радујемо.

Поменути су само неки од наглих узлета, по којима је могло да се наслути чудо у Будви. У години у којој смо били изванредни домаћини Прве параолимпијаде уживо, а генерални секретар ШСС Небојша Баралић добио част да суди меч за титулу светског првака, организациони успеси су пратили такмичарске.

Током целе 2023. обележавана је стогодишњица рођења Светозара Глигорића, од меморијалног турнира и меча до паноа на свим такмичењима и записа на формуларимаза писање решења. Била је то година у којој смо се, на жалост, опростили од последњих великана „златне” генерације Александра Матановића и Верице Недељковић. Отишли су, остављајући за собом наду да њихова ера није била узалудна, да је шаховска традиција остала дубоко укорењена у Србији.

Наши јунаци у Самарканду

Петоро репрезентативаца Србије са Европског првенства у Будви сутра почињу у Самарканду борбе на Светском првенству у убрзаном и брзопотезном шаху: Теодора Ињац, Александар Претке, Алексеј Сарана, Александар Инђић и Велимир Ивић. Листу оба такмичења, од 26. до 28. и од 29. до 30. децембра, предводе: Карлсен, Непомњашчи, Дуда, Вашје-Лаграв, Ароњан, Каруана, Свидлер, Рапорт, Абдусаторов ...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.