Брза храна победила мамину кухињу

Пљескавице, грицкалице, слаткиши све чешће постају замена за оброке, а због пораста броја школске деце која имају проблем са вишком килограма, у земљама Европске уније би требало до 2009. године да се уведу бесплатно воће и поврће као ужина. Лоше навике у исхрани и све мање „мамине кухиње” постаје растући проблем и код наших малишана.

Испитивања стручњака показују да је у Србији око 20 одсто деце прекомерно ухрањено или гојазно. У делу истраживања о здрављу становништва из 2006. године, који је посвећен најмлађој популацији, испитивање је показало да деца у Београду у исхрани углавном усвајају лоше навике својих родитеља. Најчешће једу бели хлеб уз маргарин, кајмак или павлаку. Око 50 одсто испитаних није имало на менију рибу месец дана пре анкетирања, више од половине њих пије заслађене газиране и негазиране напитке и једе грицкалице, свако четврто дете свакодневно конзумира колаче, а свако треће слаткише. Око 70 одсто најмлађих има сва три оброка, а три четвртине испитаника пије барем једну шољу млека дневно.

Проф. др Томица Милосављевић, министар здравља, каже да грађани Србије немају довољан ниво здравственог васпитања и да не знају много о начинима на који се може избећи појава неких обољења. Он напомиње да и деца морају да имају на уму да је неопходно редовно упражњавање физичке активности, вођење рачуна о уравнотеженој исхрани и свакодневно узимање пола килограма воћа и поврћа.

– Чини ми се да због тога што смо у вртлогу транзиције заборављамо на здравствено васпитање. Због тога ће Министарство здравља покренути иницијативу да заједно са Министарством просвете разради стратегију о његовој појави у школама, да се нађе место за ове теме у образовним установама, али са циљем да не оптеретимо превише децу – истакао је др Милосављевић.

Будући да је недавно у Румунији донет пропис о уклањању киоска брзе хране у околини школа, др Милосављевић каже да такви потези код нас неће бити лако спроведени, али да је важно да наш народ има свест о штетности ове врсте хране.

– Србија је део европске мреже која се супротставља маркетиншким притисцима брзе хране на децу. Полако долазимо до тога да почнемо да правимо конкретне планове за спровођење активности у нашој земљи. Педијатри морају да едукују децу и родитеље о здравом начину исхране, јер маркетиншке поруке пре стигну до најмлађих него поруке о здрављу – додао је др Томица Милосављевић.

Ђаци у школама имају два оброка – ужину, најчешће пециво, и ручак, односно неко кувано јело, али школску кухињу бирају углавном родитељи млађих основаца, док старији школарци добијају новац да купе себи нешто за јело.

– Родитељи често не стигну да спреме детету ужину, па је малишани сами купују, а најчешће новац троше на пецива, грицкалице, газиране сокове. Уз то се и мало крећу, па није ни чудо што је гојазност у порасту. Воду готово и да не пију, потпуно су је заменили соковима – каже Светлана Бабић, наставник разредне наставе у београдској основној школи „Светозар Марковић”.

Деца су навикла да стално нешто грицкају, ретко једу воће и поврће и све више постају зависна од хране која је пуна адитива – каже ова учитељица.

Поједине престоничке школе, уместо пекара, отвориле су продавнице здраве хране. Једна од таквих радњи постоји око годину дана у основној школи „Синиша Николајевић”, а од новембра здрава храна ће се продавати у и новобеоградској школи „Лаза Костић”.

– Не обраћам пажњу на то шта ђаци једу за ужину, али нисам приметила да имамо много гојазне деце. Ипак, видим да на сваком одмору излазе и купују храну у киоску брзе хране или на трафици. Трудимо се да им усадимо добре навике када је у питању исхрана. Професор музичког, на пример, тражи од ђака да на сваки час донесу по једну јабуку и тако их навикава да једу ово воће – прича Тијана Влатковић, професор српског језика и књижевности у ОШ „Лаза Костић”.

Да би се избегли здравствени проблеми који настају у каснијим годинама као што су повишени крвни притисак или шећерна болест, саветује се да се деца свакодневно хране разноврсним намирницама и да имају пет оброка дневно.

– Важно је да се намирнице уносе у оптималном односу, а деци су потребни и угљени хидрати, масти, беланчевине, витамини и минерали, али у одговарајућем односу. Нажалост, она највише уносе масти, јер се хране у пекарама и на киосцима. Услови у којима живимо утичу на то да малишани прескачу оброке или се нездраво хране, јер родитељи не могу да стигну да им припреме све оброке – рекла је примаријус др Гордана Трипковић-Суботић из школског диспанзера Дома здравља „Стари град”.