Од Рогашке Слатине до Београда

Полако се састављам. Умор ме сустиже, после два месеца преданог рада и годину дана припрема фестивала љубави и уметности. Емоције, утисци надолазе тек сада.

 У магичној словеначкој бањи Рогашка Слатина  недавно је одржано 35. по реду издање „КунстФестивала”, које представља својеврсно обележавање  исто толико година стваралаштва (1988–2023) његовог оснивача: мултимедијалног уметника Александра Станислава Јурковича, у Словенији и у Београду познатог као Нани Пољанец са којим смо овако размењивали утиске у разговору за „Политику”. Иза њега је богат уметнички рад, било као имитатора и колекционара, или једноставно човека широког срца, чији је животни мото да насмеје и усрећи своје пријатеље и сународнике, али и Београђане са којима је, како зна да каже, на истој таласној дужини.

 Нани Пољанец рођен је у Цељу, у време студентских демонстрација у Београду, где је тридесетих година прошлог века радила његова бака Јозефина и гдеје рођен његов отац Станислав. Путеви уметности отворили су се харизматичном Пољанецу у раној младости, тако је 23 године радио у локалном листу „Рогашке новице” и све време правио разне манифестације, од изложби фотографија, организације концерта, док је на словеначкој телевизији глумио лик Дон Корлеонеа. Од великог значаја су и његове музејске збирке, које се налазе у Анином двору у Рогашкој Слатини где је смештена и једна од највећих јавно представљених колекција у бези са краљевином СХС и Југославијом, династије Карађорђевић... Јануара 2002. године први пут је посетио Београд и, како каже, безусловно се заљубио у тај град, којег је до данас посетио, чак 108 пута.

Београд има, вели наш саговорник, посебну енергију и највећу душу на свету коју чине бројна пријатељства која је стекао током претходних 20 и више година. Пољанец је својеврсни „амбасадор културе”  између Рогашке Слатине и Београда. Тако  је ове јесени током обележавања 35 година свог стваралаштва, реализовао чак 49 програма и угостио  28 уметника из Србије. О томе шта га је подстакло да се на овај начин изрази, Нани Пољанец открива:

– Тражио сам оригиналан начин да обележим 35. годишњицу свога деловања на подручју културе, уметности, музејског рада који сам започео 1988 године. Од тада до данас реализовао сам више од 350 мањих и већих приредби у родној Рогашкој Слатини, широм Словеније, у региону, а бројне и у Београду. То је врста посланства које носим у себи. Моја мисија јесте да усрећим људе око себе. Ове јесени организовао сам 49 програма од позоришних представа, преко концерта, научних предавања, до  вечери поезије, програма за децу...  Многи су ми рекли да сам луд као струја и да је то немогуће, али сам их занимљивим садржајима демантовао.

У оквиру овог програма, сазнајемо, изашла је и научна монографија „Чувајте ми Југославију” о споменицима Карађорђевића у Словенији на 140 страница, коју је објавила издавачка кућа Људског музеја Рогашка Слатина, а њени аутори су Петер Микша, Иван Смиљанић и Нани Пољанец.

Окупити толики број људи на једном месту велика је одговорност.

– Моја полазна идеја била је, да урадим нешто лепо за све грађане Рогашке Слатине од вртића до дома пензионера и све између, да доведем „свет” уметности у мању средину, кроз дружења и нова пријатељства за све учеснике фестивала. Тих 11 фестивалских дана Рогашка Слатина била је мала амбасада уметности у космосу, како је гласила и наша парола „Рогашка Слатина – Београд – Космос”. Сарадња са уметничким круговима из Београда и околине за мене је једна од најбитнијих ствари у животу. Колико дивних људи сам упознао свих тих година једноставно је невероватно. Мали део пријатеља сам уклопио и у овогодишњи фестивал – прича Пољанец.

Програм „КунстФестивала” по разноврсности уметничких остварења надмашује многе програме сличне оријентације. Публика је могла да погледа међународну изложбу уметника, коју је отворила словеначка академска сликарка Мојца Сенегачник. Фестивал су обогатили и наступи песника и уметника из целог региона: Ерна Ферјанич, Јоже Липник, Валентина Бакти, глумац Ђорђе Живадиновић Гргур, Зала Ђурић, Боштјан Дермол, Сара Шпелец, Рожана Швара, Тања Плевник, Слободан Петровић Бобан, Тимотеј Новаковић...

Предавање др Слободана Петровића „Екс Југославија” и његовог колеге Александра Петровића „Од Тесле и промене свести до Миланковића и климатских промена” овом мултидисциплинарном уметничком фестивалу дали су додатну научну и духовну димензију.

Фестивал је употпунила документарно-поетска позоришна представа „Сан о Милени”, у режији редитељке Јелене Богавац, посвећена великој сликарки са ових простора Милени Павловић Барили, а последњег дана фестивала су приказана два српска филма „Поред мене” и „Поред тебе” Стевана Филиповића, добитника „Златне арене” у Пули.

Свега овога заиста не би било без огромне љубави коју у себи носи Нани Пољанец,

– Љубав је дефинитивно највећа сила која покреће свет. Тако је настао и поднаслов овогодишњег фестивала: „Фестивал љубави до уметности”, којег сам у целости посветио мом мачку, блаженом Зен Зену који је ове године отишао у вечна ловишта и био је готово 12 година духовни вожд наше групе „КунстХаус”. А никако не смем да заборавим на безусловну љубав према мом Београду. Док смо ту, на кугли земаљској морамо безусловно да волимо, без граница, да радимо лепе ствари за човечанство у свим правцима културе, уметности и пријатељства. Наше је, да учинимо свет лепшим. Живот је леп – поручује из Рогашке Слатине Нани Пољанец.