Могуће смене у Институту за нестале особе БиХ

Сарајево – Породице из Републике Српске које још траже своје сроднике нестале током рата у БиХ нису задовољне досадашњим ангажманом српских представника у Институту за нестале особе БиХ и најављују да ће тражити њихову смену. Председник Клуба Срба у Већу народа РС Сташа Кошарац потврдио је за „Политику” да подједнако тако незадовољство исказује и Републичка организација породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, као и друге институције РС које су „учиниле све да се процес тражења несталих убрза”.

У том циљу, напомиње он, формиран је и Оперативни тим за тражење несталих РС чију сарадњу Институт не прихвата, јер је „поприлично исполитизован од људи који имају значајне позиције у институцијама Федерације БиХ”.

„Амор Машовић, један од директора Института више од два месеца опструише потписивање протокола о сарадњи Института и Оперативног тима који он игнорише и не прихвата, као што не прихвата, ни у којем смислу, позицију Републике Српске” – каже Кошарац и напомиње да би „протокол подразумевао сарадњу тако што би Оперативни тим, након што лоцира место на којем су укопана тела несталих, обавештавао, односно укључивао Институт, а он надлежно тужилаштво”. Тако би се процес тражења убрзао и брже завршавао. Међутим, бошњачки представници у Институту то одбијају и потенцирају да се у централној евиденцији поред имена несталих више не уписује и националност.

„То говори да се политички амбијент Сарајева жели пренети и у Институт, без обзира што се ради о институцији која би, по природи посла којим се бави, морала бити и хумана и морална. Српска страна неће на то пристати, јер нема право да прећути да је само у Сарајеву страдало око 6.000 Срба, да су многи од њих окончали у једном од 126 логора колико их је током рата било у овом граду. Република Српска не негира жртве друга два народа у БиХ, али исто тако не дозвољава ни негирање српских жртава. Податак да је у прошлој години идентификовано 600 Бошњака, а само осам Срба је, у најмању руку, вређање је српских породица од којих већина већ 16 година живи у нади да ће сазнати истину о судбини својих најмилијих – објашњава Кошарац и констатује да је то разлог „због којег се у Сарајеву мора много смелије и много гласније говорити и о проблему страдања Срба” што, сматра он, „не раде садашњи српски представници у Институту за тражење несталих особа БиХ из којег разлога се отвара питање њихове смене.“

Кошарац не жели да прејудицира ствар, јер ће о смени у Институту коначну одлуку донети чланови организација породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила из РС, али је сигуран да ће, уколико до тога дође, „бити изабрани они који немају ни политичку, а ни ратну димензију”.