Тровање ваздуха у еколошкој држави

Никшић – Веће Основног суда у Никшићу данас ће расправљати по тужби 14 мештана насеља Рубежа. Они су тужили никшићку Жељезару, Општину и државу јер је угрожено њихово и здравље њихових породица а њихова имовина је изложена огромним количинама прашине, дима и разних гасова. Они су, кажу, изложени дејству токсичних материја јер Жељезара нема адекватне филтере за прочишћавање дима. Траже накнаду од државе, јер не могу да користе имовину ни да живе у кућама у оваквим условима. Породице из Рубежа су се годинама обраћале надлежним институцијама и апеловале да се предузму мере заштите, међутим, надлежни нису предузели ништа како би њихов проблем био решен.

Какав ваздух удишу грађани Никшића, нарочито насеља Рубежа и Кличево, где су обављена истраживања говори изјава Ане Мишуревић, директора Центра за екотоксиколошка истраживања из Подгорице, дата државној телевизији.

– Последње испитивање у октобру прошле године у насељима Рубежа и Кличево показало је да су полицклични аромати (ПАХ) 59 пута прелазили максималне дозвољене концентрације. Садржај олова и кадијума је такође био изнад дозвољених граница. По њеним речима полициклични аромати су канцерогени, а по мерењима из 2004. на три локације у насељу Рубежа прелазили су 243.000 пута граничне вредности.

По ИТПС директиви о спречавању загађивања на изворима загађивања, норматив за челичане је за емитовање олова – максимум 200 килограма годишње, а ми смо приликом мерења добили 59 тона. Исто се односи и на ПАХ који се емитују по 487,2 килограма годишње, а по ИТПС директиви њих не сме да буде ни 15 грама, истакла је Мишуревићева.

Др Митар Мишовић, извршни директор никшићке Жељезаре, изјавио је да ће „нови систем за отпрашивање гасова бити инсталиран у трећем кварталу 2009. Већ је потписан уговор о уградњи опреме. Ниво емисије гасова из фабрике биће сведен на дозвољене границе и у складу са постојећим прописима произвођача челика”, саопштио је Мишовић.

Проблем пречишћавања издувних гасова у никшићкој Жељезари постоји од пре него што је ова фабрика приватизована. Још кад је највећи црногорски колектив својевремено био у власништву државе, односно, када је њиме управљала Влада Црне Горе.

– Вероватно Већу Основног суда у Никшићу, након прикупљених налаза и извештаја центра за екотоксиколошка истраживања и других стручњака из ове области неће бити тешко да одлучи по тужби мештана, каже адвокат Милан Војиновић, који заступа седам породица из насеља Рубежа. – Ми не тражимо да се затвори Жељезара, јер од ње живи цео град. Нама је интересу да фабрика ради, али да се уграде филтери, рекао је Војиновић.

Жељезара није једини загађивач животне средине у Никшићу. Асфалтна база у МЗ Кличево која годишње произведе на стотине хиљаде тона асфалта, отпадне воде које се 20 година изливају на трећем километру од града, бројна сметлишта на обалама река и други загађивачи угрожавају живот у некадашњем индустријском центру Црне Горе. У еколошкој држави све је мање чистог ваздуха.

Раде Вукићевић