Културно наслеђе Јужне Африке

Делегација пријатеља из Јужне Африке, састављена од 23 посленика културе и пословних људи, била је у посети Београду од 7. до 11. октобра, како би остварила наум који је дуго одлаган – да се међу две, до сада прилично удаљене нације, српске и јужноафричке, остваре снажније и дугорочне везе.

Међу гостима, у овом својеврсном пробијању леда, били су и представници Националног савета за наслеђе Јужне Африке(National Heritage Council of South Africa), професорка Роки Ралебипи-Симела и Лули Калиникос. Делегацију је предводио адвокат Сонвабиле Манкотива.

Важни преговори вођени су у Привредној комори Србије, а наши саговорници се слажу у једном – очекиваној економској сарадњи треба да претходи корисна размена између наших двају култура.

У то име, домаћица која је преузела улогу да уважене госте упозна са српском културом, директорка Музеја афричке уметности Нарциса Кнежевић-Шијан, госте из Националног савета за наслеђе Јужне Африке повела је у мини-турнеју по Београду и Србији. Поред посете Музеју афричке уметности у Београду, обишли су и Топчидер и тамошњи Музеј Првог српског устанка и Етнографски музеј. Гости Београда ишли су и у посету Сремским Карловцима, како би обишли Галерију Матице српске.

Национални савет за наслеђе Јужне Африке отворено се бави болним питањима апартхејда и разумевања насиља и расне сегрегације.

– Ја сам грчког порекла, али сам рођена у Јужној Африци – каже Лули Калиникос, историчарка и члан Националног савета за наслеђе Јужне Африке – наш амбасадор у Србији одлучио је да наша посета буде размена између култура. Посетили смо и споменик оцу модерне српске нације, Карађорђу. Веома сам заинтересована за вашу историју и жао ми је што не остајемо мало дуже. Јужноафричка историја је, као и ваша, била пуна потешкоћа – каже Лули Калиникос.

Према њеним речима, Национални савет за наслеђе Јужне Африке, покушава да отворено разговара о прошлости и будућности њихове земље. Они организују састанке на којима људи причају о бурној прошлости. Заједно са онима који су страдали у време апартхејда, пре повратка Нелсона Манделе, у Националном савету учествују и људи који су мучили политичке заробљенике.

– Речено им је да ће, ако буду искрени, добити амнестију. И то функционише јако добро, иако је било много критика, јер је суштина наших састанака у томе да закључимо да смо сви људска бића. То је великодушан помак који је начинио Нелсон Мандела, да се отворено разговара о свему, без потискивања, како би дошло до опроштаја и помирења – објашњава Лули Калиникос.

Њу веома занима како се Србија упознаје са сопственом бурном прошлошћу. Одушевљена је Београдом, пре свега, због слојева најразличитијих култура који су видљиви на зградама и улицама.

Роки Ралебипи-Симела, заменица председника Националног већа, каже да је одушевљена пријемом у Београду.

– Очекујем да ћемо остварити јаке везе. У оквиру нашег Националног већа свакодневно учимо о себи, јер желимо да идемо напред. Видим да имате своје музеје, архиве, институције посвећене култури и то је оно што и ми радимо. Желимо да нашу културу поделимо са светом, и да учимо о другим културама. Јер, ми јесмо веома другачији, али смо такође и јако слични. Видела сам ваше ручно израђене тепихе који јако подсећају на персијске, затим алате које сте користили у земљорадњи. После ратова у Јужној Африци, који су се водили због разних, па и религиозних разлика, желимо да закључимо управо то: да међу свима нама има много више сличности него разлика. Треба да славимо и промовишемо своје разлике, али уједињени као људи – истиче Роки Ралебипи-Симела.

У Србији су јој се посебно свидели пријатни људи, одлична храна и шљивовица. Једино јој се чини да су људи још затворени према сопственом културном идентитету и недавној, ратној прошлости, које је подразумевало и насиље.

Сонвабиле Манкотива, шеф афричке делегације Националног савета за наслеђе Јужне Африке, каже да је идеја о истраживању српске културе одлична.

– Врло нам је занимљиво да видимо како ви чувате ваше наслеђе. Поред посете музеја, желимо да развијемо и снажну економску сарадњу, да отворимо врата између наше две нације, као и у региону. Не само политичке, него практичне природе. Јака веза настаје тако што ћемо боље разумети једни друге, а ово је прави начин. Ми смо домаћини Светског првенства у фудбалу 2010. године, а следећа година ће бити потпуно посвећена том догађају. Очекујемо и Србе, како бисмо још јаче учврстили наше везе – говори Сонвабиле Манкотива.

Он се нада да ће Срби, у некој будућој сарадњи уживати у природним и културним богатствима Јужне Африке.

– Ми смо најбогатија земља у Африци, и после бурних догађаја у прошлости спремни смо да се отворимо према свету. То смо туристички већ успели. Уосталом, лик и дело Нелсона Манделе је од велике вредности. Чињеница је, он је највећи светски бренд, после кока-коле – констатује Сонвабиле Манкотива.

Станко Стаменковић

------------------------------------------------

Галерија „Моја Африка”

Нарциса Кнежевић-Шијан, директорка Музеја афричке уметности, очекује да ће сличан сусрет бити одржан следеће године у Јоханесбургу, главном граду Јужне Африке, где бисмо могли да прикажемо наше плесове, музику и филмове. У склопу Музеја афричке уметности у Београду, прошле среде отворена је и нова галерија „Моја Африка” која је посвећена култури Јужне Африке, а планирано је да она буде тачка контакта за будуће сусрете између Јоханесбурга и Београда, са намером да се настави сарадња на плану привреде и културе.