Мадрид–Париз–Шангај

До краја сезоне за тенисере остало је нешто више од месец. По устаљеном распореду, врхунски тенис се сели у дворане, које су попришта последња два од девет мастерса у години, најјачих турнира мимо четири за „грен-слем”.

У Мадриду се игра ове недеље. Учествују свих 16 најбољих на светској ранг-листи, који су као носиоци слободни у првом колу. После једне међунедеље (Базел, Лион, Петроград) следе окршаји у „Берсију” у Паризу. Одмах потом је завршни турнир за по осам најуспешнијих играча и парова у сезони, који се још ове године (9-16. новембар), четврти пут узастопно, одржава на стадиону с покретним кровом „Ћи Џунг” у Шангају, чуду модерне архитектуре облика магнолије, цвета заштитника тог кинеског града. Идући пут па до 2012. „осморица” ће се окупљати у лондонском „Миленијум дому” с 20.000 места, који се по спонзору, гиганту мобилне телефоније, зове и „О2 арена”.

На броду за Шангај нема слепих путника

У шпанској и француској престоници неколико тенисера ће се борити за преостала четири места за Шангај. Учешће су већ обезбедили водећи у светском поретку Шпанац Рафаел Надал (1.265 бодова на годишњој листи), Швајцарац Роже Федерер (921), наш Новак Ђоковић (899) и Британац Енди Мареј (520). Последњи воз могу да ухвате Рус Николај Давиденко (417), Американац Енди Родик (354), Шпанац Давид Ферер (337), Американац Џејмс Блејк (309), Аргентинац Хуан Мартин дел Потро (307), Швајцарац Станислас Вавринка (286), Чилеанац Фернандо Гонзалез (279), Французи Жил Симон (261) и Жо Вилфрид Цонга (255)... Тријумф на мастерс турниру вреди 100 бодова, финале 70, полуфинале 45, итд.

И претходних сезона су се у Мадриду и Паризу делиле последње карте, мада најбољи аргентински тенисер Давид Налбандијан (седмо место) није био те среће прошле године, иако је победио на оба такмичења. Чак је остварио и ретке подвиге. У Мадриду је редом савладао тројицу најбољих на свету: тада другопласираног Надала у четвртфиналу, па трећепласираног Ђоковића у полуфиналу, а шлаг на торту је ставио против Федерера. Серију, каквом се до прошле године претходно дичио славни Немац Борис Бекер (Стокхолм, 1994), Ђоковић је начинио на мастерсу у Монтреалу када је као четвртопласирани редом од четвртфинала победио Родика (3), Надала (2) и Федерера (1).

(/slika2)Налбандијан је потом заблистао и у „Берсију” па је постао први после Руса Марата Сафина (2004) који је се у истој сезони домогао оба та трофеја. Једини је који је био успешнији од неприкосновеног двојца Федерер-Надал на два турнира, будући да их је победио и у Паризу, тада Шпанца у финалу, а Швајцарца још у трећем колу. Упркос томе, врата Шангаја, где је тријумфовао чудесним потпуним преокретом против Федерера 2005 (3:2), затворио је лошим резултатима још раније. Уочи мастерса у Мадриду био је 25. на годишњој ранг-листи, а после тријумфа у Паризу – девети. За длаку испред нашао се Француз Ришар Гаске, коме је у полуфиналу у „Берсију” очитао лекцију са 6:2, 6:4.

Налбандијан је сада на 26. месту са 195 бодова и поново је у ситуацији као прошле године. И ако не оде у Шангај, има где да нађе утеху. То је финале Дејвисовог купа (21-23. новембар) у којем је Аргентина први пут домаћин. Дочекује Шпанију, па аргентински ас опет може да спаси сезону, иако Међународна тениска федерација није дозволила да се игра у његовом родном граду Кордоби, него у Мар дел Плати, која је Аргентинцима била резервна опција (испуњава мерила за финале у погледу капацитета дворане).

Јанковићева пример за финиш године

Поука из Налбандијановог примера јесте да визу за Шангај треба извадити на време, а не чекати последњи час. Ђоковић, који је као и Надал и Федерер њу осигурао још на Вимблдону, значајне кораке је начинио тријумфом на Међународном првенству Аустралије почетком године (200 поена) и на пролећним мастерсима у Индијен Велсу и Риму (по 100). То су му, међутим, једини трофеји ове године. Потом је губио у полуфиналу на „Ролан Гаросу” (Надал) и Међународном првенству САД (Федерер), у финалу мастерса у Синсинатију (Мареј), у мечевима за трофеј у Краљичином клубу у Лондону (Надал) и недавно у Бангкоку (Цонга), у полуфиналу на Олимпијским играма у Пекингу (Надал)... Једином вредном победом сматра се она против Блејка у окршају за олимпијску бронзу.

Наш најбољи тенисер свих времена је предуго у реду за пехаре, али има прилику да све то надокнади, баш као што сада чини Јелена Јанковић, која је пре својеврсног „хет-трика” (Пекинг, Штутгарт, Москва) чекала на тријумф од маја (Рим).

Ђоковић као тенисер светске класе има обавезу да до краја године, а почетком следеће поготово, поново задобије пажњу јавности која је у последње време скренута с њега на надирање његовог препорођеног вршњака Мареја и годину од њих млађег сјајног Дел Потра. Нашем асу је јасно с каквим би разочарањем било примљено још једно његово бледо учешће у Шангају, где је лане дебитовао на завршном турниру са сва три пораза у групи, без освојеног сета.

У Мадриду се у другом колу састаје се као трећи носилац с Русом Дмитријем Турсуновом (26. на светској листи) или с његовим противником, а то ће бити један од шесторице најуспешнијих у предтакмичењу. Међу 24 учесника квалификација био је и то као први носилац Јанко Типсаревић (41), будући да је стигао да се пријави после пораза од Виктора Троицког у другом колу на „Купу Кремља” у Москви. Међутим, одмах је изгубио од Американца Робија Ђинеприја (64) са 6:3, 3:6, 6:2.Носиоци у Ђоковићевој четвртини жреба су и Хрват Иво Карловић (14), Давиденко (5) и Блејк (11), а у полуфиналу је могућ сусрет с Надалом (1), Гаскеом (15), Ферером (6) или Вавринком (10).

Ненад Зимоњић и Канађанин Данијел Нестор, други носиоци, лане су поклекли у игри парова већ пред првом препреком. Поново су слободни на почетку, а чекају исход дуела Фелисијано Лопез, Фернандо Вердаско (Шпанија) – Фернандо Гонзалез (Чиле), Христофер Кас (Немачка). Први носиоци су браниоци трофеја близанци Боб и Мајк Брајан из САД, који су се квалификовали за Шангај, уз нашег и канадског тенисера и Израелце Јонатана Ерлиха и Ендија Рама, треће у годишњој трци.

Фереро оптужио Сантану и Цирјака за „дил”

Иначе, почетку такмичења у Мадриду претходила је непријатна ситуација. Побунио се 28-годишњи Шпанац Хуан Карлос Фереро (44. место), иначе победник турнира 2003, када је био први „рекет” света. Његово име је било на листи чекања за такозвану посебну позивницу организатора, намењену домаћем играчу. Предности је имао ветеран Карлос Моја, али је он ушао у главни жреб због тога што је неколико играча одустало. На Ферерово запрепашћење, позиве су добили и Шпанац Алберт Монтањес и Италијан Фабио Фоњини и Рус Марат Сафин, а њега нигде.

(/slika3)Фереро је оптужио директора турнира легендарног шпанског тенисера Манола Сантану да је подлегао жељама Сафиновог менаџера Румуна Јона Цирјака, својеврсног бизнисмена у тенису и власника мастерса у Мадриду. Сантана је казао да би Фереро сигурно добио позив да није био тако пргав и непријатан, те да је турнир међународни, а не тениско првенство за Шпанце.

Уосталом, колики је Цирјаков утицај на токове у „белом спорту” говори и то што је у Удружењу тениских професионалаца (АТП) испословао да Мадрид и у реформисаном календару такмичења од идуће године остане мастерс односно турнир „класе 1000” (толико поена добија победник). Тај статус је изгубио Хамбург, који се сели у „класу 500”, тако да Мадрид добија и термин немачког града па ће се играти у пролеће на шљаци, на новом стадиону. Сада тројку мастерс турнира на земљи уочи „Ролан Гароса” уз неприкосновене Монте Карло и Рим чини и шпанска престоница у којој се игра од 2002. Њен термин поткрај сезоне добио је Шангај.

Остаје још само да се види да ли ће манекенке „Хуго Боса” да опслужују тенисере лоптицама, пешкирима и напицима и на мадридском сунцу како ће то чинити и овај пут у дворани. Ђоковић је већ уграбио прилику да се на жребању фотографише заједно с њих 27...

Г. Анђелић