Радикали тужили Николића

Сукоб посвађаних радикала пренет је јуче и на судски терен, када је Српска радикална странка Трговинском суду у Београду тужила доскорашњег заменика председника те партије Томислава Николића и Банку Интеза и затражила да се поништи уговор о кредиту од 50 милиона динара који је Николић у име странке склопио са том банком. Радикали за „Политику” најављују и могућност преиспитивања и других поступака некадашњег заменика председника СРС-а када је реч о финансијском пословању странке.

Из Српске напредне странке оцењују оптужбе радикала као „небулозне”, а како за „Политику” каже један од функционера напредњака Игор Мировић цела прича је политички мотивисана.

Функционер СРС-а Зоран Красић рекао је јуче новинарима испред Трговинског суда да је Николић неовлашћено закључио уговор о кредиту, јер за то није имао одлуку Централне отаџбинске управе (ЦОУ) и да је, због тога, СРС затражио да се обустави наплата меница по том уговору као и да јој се врате бланко менице.

Он је, како преноси Бета, додао да је Николић првобитно, у марту 2008. године, склопио уговор на краћи период са Банком Интеза који је касније изменио потписавши анекс којим се рок исплате кредита продужава до јуна 2012. године и чиме се укупан дуг увећава на око 68 милиона динара.

– Нико у Српској радикалној странци није овлашћен да без одлуке Централне отаџбинске управе намеће овакву финансијску обавезу странци, а одлука Централне отаџбинске управе не постоји – рекао је Красић.

Красић је најавио да ће, највероватније, у среду СРС против Томислава Николића поднети и кривичну пријаву да би се у судском поступку обелоданили сви елементи уговора и да би се утврдило да ли је доскорашњи заменик председника потписао сличан уговор и са неком другом банком.

Он је додао да је Банка Интеза тужена само као потписница уговора.

Српска напредна странка оценила је да је понашање радикала „јадно, неодговорно и неозбиљно”.

„Небулозне оптужбе СРС-а о томе да је узимање кредита кривично дело само показују колико су далеко од озбиљног опозиционог деловања, и то у тренутку када се Србија суочава са огромним политичким и економским проблемима”, наводи се у саопштењу уз оцене да је то јасан сигнал да радикали пропадају и назадују и да их не интересује будућност Србије и њених грађана.

Игор Мировић, један од челника СНС-а, каже да не види ништа спорно у Николићевом поступку. Кредит је, како каже, био наменски за изборну кампању, с обзиром на то да средства из републичког буџета, која се исплаћују странци у 12 једнаких месечних рата, нису била у том тренутку довољна за финансирање изборних активности.

Он наводи да је Николић и 2007. године за СРС подигао кредит за изборну кампању у истој банци, када нико није тражио било какву одлуку Централне отаџбинске управе. „Уосталом, овај кредит могуће је вратити из реалних извора”, додаје Мировић.

И сам Николић је у суботу изјавио Танјугу да је СРС на изборима освојио довољно мандата да тај „кредит потпуно мирно сервисира”, будући да из буџета добија око 15 милиона динара месечно.

– Петина иде на отплату тог кредита, петина иде на плате запослених, а остале три петине иду на функционисање странке, за штампање публикација, књига Војислава Шешеља и на финансирање одбране у Хагу, око које се никада није постављало питање – рекао је Николић.

Банка Интеза саопштила је јуче да је кредит СРС-у одобрила у складу са прописима. „Процедура закључивања било каквог правног посла са банком подразумева проверу статусне документације, као и статуса особа овлашћених за заступање”, наводи се у саопштењу.

Драган Тодоровић, потпредседник СРС-а, потврђује да банка нема никакве везе са тиме, јер, што се њих тиче, Николић јесте био овлашћено лице које је у име странке могло да потпише уговор о кредиту.

– Николић, међутим, није имао одговарајућу одлуку Централне отаџбинске управе да то уради. Нико појединачно нема право да то чини, чак ни председник странке – каже Тодоровић позивајући се на одредбе страначког статута. А у Статуту СРС-а (члан 49), у надлежност Управе спада поред осталог и управљање и располагање имовином странке, што, како Тодоровић наводи, јасно указује да Николић није могао да подигне кредит без одлуке ЦОУ.

– То би вам било како кад би директор предузећа радио без одлуке управног одбора – додаје он.

На питање да ли је приликом задуживања странке 2007. године постојала одлука ЦОУ, Тодоровић одговара: „Претпостављам да јесте. Не могу да верујем да би Николић начинио два кривична дела”. Он каже и то да не може са сигурношћу да потврди да ли таква одлука постоји, јер није присуствовао свим седницама Централне отаџбинске управе. А на тврдњу Игора Мировића да ни 2007. године нико није тражио овлашћење ЦОУ за подизање кредита одговара: „Ако је то тачно, Мировић ми даје добар повод да испитамо шта је Николић радио. Можда је још нешто учинио мимо одлука странке”.