У славу Ђурђевке Чакаревић

Поводом стогодишњице рођења Ђурђевке Чакаревић, некадашње првакиње Опере националног театра  у Музеју Народног позоришта у Београду отворена је изложба  коју је приредио Драган Стевовић. Поставка обухвата њен живот и рад на сцени матичног театра, као и гостовања и ангажмане у земљи и иностранству.

Ђурђевка Чакаревић, једна од наших највећих оперских уметница друге половине 20. века, рођена је у селу Гај код Ковина 8. априла 1923. године. Студирала је и дипломирала соло певање на Музичкој академији у Београду 1957. године у класи професорке Јелке Стаматовић Николић. Каријеру певача почела је у Хумористичком позоришту у Београду да би од 1957. године добила ангажман у ансамблу Опере Народног позоришта. Током каријере остварила је више од 60 сопранских и мецосопранских улога. Највеће успехе постигла је у операма италијанских композитора, посебно Ђузепеа Вердија (Амнерис у „Аиди”, Принцеза Еболи у „Дон Карлосу”…), али и у делима Јаначека, Прокофјева….
Гостовала је у најзначајнијим музичким центрима као што су Минхен, Висбаден, Венеција, Лозана, Праг, Торино, Будимпешта, Милано, Рим, Москва, Келн, Кијев, Лењинград, Каиро, Буенос Ајрес… Поред оперског, Ђурђевка Чакаревић неговала је и концертно певање. Њено певање, према мишљењу стручне критике, одликовало се стилском чистотом, музичком и интерпретативном префињеношћу. Од 1975. године радила је и као вокални педагог у Београду, Торину, Келну и Базелу. Носилац је многих значајних признања међу којима су Октобарска награда града Београда и Орден рада са златним венцем. Преминула је 2. јануара 2006. године, а сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.