Из треће у другу лигу

Из Швајцарске је пре неки дан стигла пријатна вест за наше уши – на ранг-листи Светског економског форума, на којој су националне привреде по конкурентности, Србија је у односу на прошлу годину напредовала за шест места. Сада се налази на 85. „Политика” је тим поводом питала професора др Млађена Ковачевића, који је пре 35 година у ондашњој федерацији први докторирао на тему „Фактори конкурентности југословенског извоза”, шта то за нас значи.

– Та вест, сама по себи, није баш тако вредна да би се нашла у ударним вестима, али у овој поплави лоших информација о трговинском и платном дефициту сваки напредак на тој ранг-листи, поготову ако је помак за шест места, вредан је пажње. Ипак...

Шта то, ипак, казује?

Да се спортским речником изразим – Србија је са врха „треће лиге”, где је била прошле године, дошла на дно „друге”. На 85. место од 134 земље које су укључене у ту листу. Непријатно је сазнање да се испред ње и сада налазе многе државе које у нашој свести фигурирају као врло неразвијене, са неконкурентном привредом.

Које?

Испред Србије су, на пример, Индонезија, Тунис, Порторико, Барбадос, Јордан, Индија, Боцвана, Маурицијус, Панама, Костарика, Турска, Црна Гора (на 65. месту), Вијетнам, Филипини, Украјина, Мароко, Сирија, Ел Салвадор, Хондурас, чак и Намибија.

У којим факторима конкурентности Србија највише заостаје?

За мене је фрапантно да се Србија по интензитету одлива „мозгова” налази чак на 131, а прошле године је била на 126. месту. Дакле, само три земље по интензитету одлива људског интелектуалног капитала биле су у тежој ситуацији од нас. Није чудо. За науку издвајамо 0,34 одсто бруто домаћег производа. Мање од многих екстремно сиромашних земаља, па чак и из Африке.

Шта нам та листа још казује?

Гувернер НБС Радован Јелашић ових дана хвали се штедњом грађана од готово шест милијарди евра. Врло је непријатно сазнање да се на ранг-листи по релативној величини штедње Србија налази на тек 125. месту. Зато се и по квалитету компаративних предности налазимо на тек 110. месту.

Где смо по интензитету конкуренције на домаћем терену?

По интензитету локалне конкуренције налазимо се на 128, а лане смо били на 126. месту. По степену доминације или монополизованости тржишта, сада смо чак на 131, а прошле године смо били на 127. месту. Да ли чуди што смо по ефикасности антимонополске политике тек на 129. месту? Дакле, само пет земаља са те листе имају неефикаснију антимонополску политику.

Како стојимо са технолошким параметрима?

Врло лоше. По усвајању савремене технологије у предузећима, Србија је тек на 126. месту. Лане 121. По могућностима да дођемо до најсавременије технологије налазимо се на 120, а по софистицираности процеса производње на 114. месту. Ето одговора на питање зашто у структури извоза Србије доминирају производи ниже фазе прераде.

У којим областима још заостајемо?

По софистицираности финансијског тржишта, којим се ових дана хвалимо, налазимо се на 122. месту. У односу на прошлу годину пали смо за шеснаест места. И поред знатног напретка у односу на прошлу годину, по квалитету односа и сарадње између радника и послодаваца, Србија је тек на 111. месту. И посебно бих истакао њено врло лоше, 132. место по државној регулативи. Пад за три места у односу на прошлу годину. На крају, Србија је врло лоше пласирана када је реч о обуци уз рад – тек на 121. месту.

Има ли области у којој нисмо испод стотог места?

Истакао бих врло високо 31. место на коме смо по нивоу математичког и техничког образовања. Нажалост, и ту је дошло до великог пада у односу на прошлу годину, када смо се налазили на 14. месту. Врло смо солидно пласирани и по опремљености персоналним рачунарима, а посебно смо добро рангирани у трансферу технологије путем страних директних инвестиција – на 14. месту.

Пре два месеца формиран је Национални савет за конкурентност. Да ли ће то допринети побољшању положаја Србије на ранг-листи земаља по расту конкурентности привреде?

Ово је трећи савет са истим називом од 2003. Чине га 11 министара и један државни секретар. И 2003. изразио сам сумњу, а то и сада кажем – тај савет, с обзиром како је компонован, ништа неће урадити јер су у њему све сами „генерали”. Нема „војника” који би тај посао обавили.

Слободан Костић